Не мери се болом, већ добрим делом – добровољним давањем крви можете спасити нечији живот

Институт за трансфузију тренутно располажe једнодневним резервама крви.

"Морам да напоменем да је дистрибуција крвних група изузетно лоша, то значи да је стабилна само АБ позитивна крвна група. Све остале су у овом тренутку на самом минимуму", рекла је Мирјана Кнежевић из Института.

Како каже, поново су позвали грађане да, уколико испуњавају услове, дођу у Институт да дају крв.

"Од почетка недеље јесте мало бољи одзив, али је неопходно да у континуитету имамо више дана са већим приливом крви како бисмо те резерве попунили и како би биле бар на тродневном нивоу", објашњава Кнежевићева.

Приоритет витално угрожени пацијенти

Додаје да у оваквим ситуацијама може доћи до одлагања операција код пацијената који нису животно угрожени.

"То су пре свега ортопедске операције и уколико нема довољно крви, ти пацијенти морају да сачекају неколико дана. Када је несташица крви, увек се иде по приоритету, морају да постоје резерве за витално угрожене пацијенте", навела је Кнежевићева.

Милан Стокановић, новинар РТС-а који је пре неколико дана испробао виртуелне наочаре у Институту за трансфузију крви, каже да је искуство са наочарама било занимљиво и да му је одвратило пажњу од игле и крви.

Милан је добровољни давалац још од средње школе.

"Професорка српског нас је једном приликом одвела у КБЦ Земун и представила нам ту идеју, неки од нас су наставили да дају крв, а неки нису", рекао је Стокановић.

"Могу да кажем да ми једном годишње дајемо крв, некада и чешће јер може да се даје на три месеца. Кренемо на кафу па кажемо да можемо да свратимо до КБЦ-а да дамо крв, па ћемо онда на кафу", испричао је Стокановић.

Мирјана Кнежевић је додала да су неинформисаност и несигурност један од разлога због којих се људи ређе одлучују да дају крв.

"Бол је веома минимална јер се крв узима из прегиба лакта где убод најмање боли, више боли убод у прст. Први корак у едукацији јесте разговор са матурантима када напуне 18 година. Када имају ауторитет професора, директора или некога да их поведе и ти даваоци остану и дужи временски период", објаснила је Кнежевићева.

Напоменула је да редовни даваоци имају приоритет уколико њима или некоме из њихове фамилије затреба крв.

"Они су на самом врху листе, заиста треба да се истакне да су даваоци крви, али када је оваква ситуација, али у оваквој ситуацији, када недостају све крвне групе, заиста морамо рационално да трошимо сваку јединицу", рекла је Кнежевићева.

"Давање крви треба да постане навика"

Стокановић је истакао да добровољно давање крви треба да постане навика.

"Људи код нас желе да буду хумани и то видимо када год се деси нека трагедија, у великом броју долазе да донирају крв јер желе да помогну. Не би било лоше кад би то распоредили и кад би мало чешће долазили", навео је Стокановић.

Он се, каже, после сваког давања крви осећа добро јер зна да је учинио нешто велико.

Кнежевићева је истакла да поред предузећа која имају редовне акције давања крви, велику улогу имају и трансфузиолошки аутобуси.

"Идеја јесте да што више будемо присутни на различитим локацијама и да будемо близу давалаца крви", објаснила је Кнежевићева.

Виртуелне наочаре повећале број давалаца

Додаје да су друштвене мреже и инфлуенсери веома важни у овом тренутку.

"Многи су нас похвалили на друштвеним мрежама због виртуелних наочара. Заиста има добар одјек и надамо се да ће, док траје та кампања, бити и више давалаца крви", наводи Кнежевићева.

Истакла је да је подједнако безбедно давање крви у аутобусима и установама за трансфузију.

"Има људи који инсистирају да им дође аутобус и да само тамо дају крв, али има и оних којима је комотније да уз музику у Институту дају крв", навела је Мирјана Кнежевић.

Рекла је да из безбедносних разлога постоји одређени временски интервал како за мушкарце тако и за жене између давања крви.

"Позитивно утиче на здравље јер подстичемо коштану срж да производи нове крвне ћелије. Једноставно речено, регенеришемо организам и самим тим се боље осећамо. Доказано је да особе које дају крв имају мањи ризик од кардиоваскуларних обољења, па чак и од малигних болести", објаснила је Кнежевићева.

Запослени у Водоводу редовни даваоци крви

Чак 400 запослених у предузећу "Водовод и канализација", сваке године даје крв. 

Како су рекли из тог предузећа, запослени организовано одлазе да дају крв још од 1961. године.

Београдски водовод у току године има пет акција добровољног давања крви, три у договору са Институтом за трансфузију и два са Војномедицинском академијом.

У Ваљеву је у току ове недеље Институт организовао четири акције давања крви, грађани кажу да их то испуњава срећом јер тако помажу неком.