Србија добија нови Просторни план - сваки град и општина знаће где ће се градити путеви, болнице, паркови

Када буде усвојен, сваки град и општина тачно ће знати где може да се гради пут, болница, парк или индустријска зона, који региони су погодни за пољопривредну, а који за хемијску производњу.

“Просторни план Србије мора створити боље место за живот свих нас, а онда је после наша обавеза да својој деци оставимо земљу здравих пашњака, чистих шума, чисте воде, чистог ваздуха и наравно да ударимо темеље једној снажној економији“, каже архитекта Бранка Бошњак.

Просторни план Србије је кровни документ просторног планирања, који утврђује стратешка опредељења у свим областима од значаја за развој земље, односно од рударства до туризма.

Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Александра Софронијевић каже да, што се тиче основних стратешких праваца развоја - они се односе и на развој инфраструктуре, размештај индустрије, мреже путева, водотокова, далековода, из свих области.

„Велики простор се посвећује и заштити животне средине и природних добара и заштити културних непокретних довара, унапређењу и туризма али такође и планирању. Демографски подаци су такође јако битни. Сви други планови нижег реда морају бити усклађени са просторним планом, ту јесте и највећи значај његовог доношења“, напоменула је Софронијевићева.

У Крушевцу, који има 101 насељено место, завршили су Студију процене утицаја на животну средину, неопходну за Просторни план.

„Ми смо обрадили кроз овај документ 70 насељених места, које смо приказали у 42 уређене основе. Такође, кроз подручје нашег просторног плана пролазе три плана подручја посебне намене, један од њих инфраструктурни коридор аутопута Е-761 или Моравског коридора, Тако да смо и те документе морали да ускладимо и да имплементирамо“, рекао је Милош Јовић, директор ЈП за урбанизам и пројектовање.

Доношење тог плана најважнији је корак у увођењу реда у грађевини и урбанизму, кажу надлежни у Крагујевцу.

„Када је планирање сеоског подручја - то просторни план града свакако круцијални документ с обзиром да он ствара плански основ за директно спровођење односно за добијање дозволе за изградњу на сеоском подруцју, а то до сада нисмо радили“, каже Иван Радуловић, главни урбаниста града Крагујевца.

У ресорном министарству апелују на локалне самоуправе да на време израде просторне планове и организују јавне расправе и увиде, како би посао био завршен у планираном року и Србија коначно добила Просторни план.