Читај ми!

Предатори креирани вештачком интелигенцијом, како заштитити децу на интернету

Лажне профиле које креира вештачка интелигенција педофили користе да добију поверење деце, а касније и фотографије. Против њих се бори и Национални контакт центар за безбедност деце на интернету. Од 2017. године надлежним институцијама проследили су 328 случајева педофилије на интернету.

Када је реч о интернету више се не може веровати ни сопственим очима. Особе које креира вештачка интелигенција сада могу да вам се јаве и видео-позивом. И то често раде предатори када ступају у контакт са децом. Мете су малолетници, посебно из социјално осетљивих група.

"Предатор, користећи те алате вештачке интелигенције, може да прикупи пуно података са свих друштвених мрежа детета и да, анализирајући те податке, дође до неког интересовања детета, хобија неке специфичности", каже координатор Националног контакт центра за безбедност деце на интернету Емина Бековић.

Наглашава да се на тај начин аутоматизовано креирају поруке које су персоналне и да дете уопште не може да примети да је у питању вештачка интелигенција, односно да је у питању бот или аватар.

Срђан и Анастасија

Ако је особа с којом се дописујете савршена за вас, верујте правилу – "толико добро да не може бити истинито".

То илуструје и пример који је Центар за несталу и злостављану децу креирао на основу више од хиљаду пријава широм света.

Срђан је преко Инстаграма упознао Анастасију која "случајно" има слична интересовања и проблеме.

Директор Центра за несталу и злостављану децу Игор Јурић објашњава да је то заправо један истинит догађај, а да су само имена замењена.

"Срђан јесте дечак и дечаци који су нам се јавили. Анастасија су заправо материјали и роботи са којима деца и одрасли врло често комуницирају и постају жртве њихових превара", каже Јурић.

Објашњава да су ти случајеви некада финансијске преваре, а да се некада од деце тражи одређени експлицитан материјал у којем су они наги, или сличан метеријал који би се касније могао сексуално експлоатисати.

Улога родитеља у заштити деце

Иако је доња старосна граница за отварање профила на мрежама најчешће 13 година, интернетом сурфују и много млађи.

Из Националног контакт центра за безбедност деце на интернету кажу да најважнију улогу у заштити деце морају да имају родитељи.

Емина Бековић апелује на родитеље и на децу да када добију непримерену поруку претње – уцену, фотошопирану фотографију, то никада не бришу већ да сниме екран јер је то доказ.

"Да би то насиље, тај случај, могао да се процесуира код надлежних органа", каже координатор Националног контакт центра за безбедност деце на интернету.

Креирање садржаја, чак и лажних профила вештачком интелигенцијом закон не препознаје као кривично дело док се не утврди да је његов циљ злостављање и искоришћавање.

Од почетка године у Одељење за сузбијање високотехнолошког криминала стигло је више од 100 предмета.

За полно узнемиравање или поседовање порнографског материјала насталог искоришћавањем малолетника, запрећене су казне од три године до осам година затвора.

среда, 21. мај 2025.
21° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом