Прегледи као превентива – сваки динар уложен у безбедност и здравље радника исплати се двоструко

Медицина рада је у некадашњој Југославији, била је једна од најразвијенијих у Европи – свака фабрика имала је амбуланту.

Пре три деценије у Србији је било више од 3.000 лекара који су се бавили медицином рада, 2005. године било их је 680, а данас стотинак.

"Данас је много лошије, пошто је то додатни трошак за фирму. Маса рудника је приватизована. Kада сам почео да радим '90. година, свакога дана било je између 20 и 30 рудара. Људи који раде са вибрационим алатима имају болест узроковану вибрацијама", каже проф. др Александар Миловановић, директор Института за медицину рада и радиолошку заштиту Србије.

Према његовим речима, рудари данас не долазе на прегледе и по три године, осим у случају акцидента. 

"Један динар уложен у превентиву, штеди 16 динара у куративи. Што више и чешће се раде систематски прегледи, побољшава се квалитет здравствене услуге и живота пацијената и радника", истиче др Миловановић.

Процена ризика и основа са прегледа

Скоро половина свих здравствених трошкова, може се приписати факторима ризика који се могу променити.

"Када је реч о прегледима у вези са захтевима радног места, то су претходни или периодични прегледи за места са повећаним ризиком. Углавном се ослањују на акт о процени ризика, који је дужан, ако је правилно урађен, да препозна све штетности и опасности које постоје на том радном месту. У односу на препознате штетности и опасности, препише се елемент за основну прегледу", каже прим. др Бранислав Марић, начелник Центра за хигијену и физиологију рада у Институту за медицину рада

Институт за медицину рада обави четири до пет хиљада превентивних прегледа радника, а неке компаније ангажују и приватне клинике.

"Увођењем систематског прегледа, заштитили смо многе животе, јер су тешке болести откривене у раном стадијуму. Инсистирамо да прегледи буду и шири. Не само основни систематски преглед, него и специјалистички", наводи Ивица Цветановић, председник Конфедерације слободних синдиката. 

Напомиње да је у јавном сектору је просек радника старости преко 50 година, што су практично потенцијални кандидати за одређене болести. 

Нова обољења са новом технологијом

У Стратегији безбедности и здравља на раду у Србији за период од 2024. до 2027. године, напомиње се да посао треба да буде организован да се запосленима очува здравље, у највећој могућој мери у складу са природом посла.

"Нове технологије, хемикалије, елементи узрокују стварање нових обољења и потенцијалних болесних група радника. Има много ИТ стручњака, који раде на видео-терминалима. Када кажете видео-терминал, одмах се помисли да су само очи угрожене. На првом месту је угрожен локомоторни систем због неправилног положаја седења, вратни и лумбални део кичме и рамена", истиче проф. др Александар Миловановић, директор Института за медицину рада.

Прим. др Бранислав Марић, начелник Центра за хигијену и физиологију рада, указује да сменски рад представља фактор ризик.

"Смена ноћу ремети регуларан циркадијални ритам и лучења хормона. Ако постоји наговештај или манифестно обољење, доћи ће до погоршања. Саветујемо свима који раде ноћу, ако је фирма у могућности, да након 10 година непрекидног рада у смени – замене колеге", каже Марић.

Безбедност и здравље на раду, као основно право на раду, зајемчено је Уставом Србије, према коме свако има право на поштовање достојанства своје личности на раду, безбедне и здраве услове на раду, потребну заштиту на раду.