Читај ми!
Сећање на прогнане и убијене у акцији "Олуја"; Арбутина: Време када је један народ нестао
Српски народ сећа се прогнаних и убијених у "Олуји", операцији хрватске војске и полиције током које је око 2.000 Срба убијено или нестало, а више од 220.000 протерано из Хрватске. Пре 29 година за само 48 сати подручје некадашње Републике Српске Крајине било је етнички чисто. Породице жртава још увек траже правду.
Извештај Милице Пујкиловић
У храму Христа Спаситеља у Бањалуци служен парастос за страдале у ''Олуји''
Парастос за Србе страдале у ''Олуји'' служен је данас у храму Христа Спаситеља у Бањалуци.
Како преноси РТРС, парастосу је присуствовао велики број грађана, укључујући и Србе из региона.
У оквиру обележавања 29. годишњице ''Олује'', вечерас у Народном позоришту у Бањалуци биће изведена позоришна представа ''Олуја''.
Служен парастос у Цркви Светог Марка
Парастос за Србе убијене у хрватској злочиначкој акцији "Олуји" служен је у Цркви светог Марка у Београду. Парастосу су присуствовали сродници страдалих, представници Војске Србије и градоначелник Београда Александар Шапић.
Линта: Срби у Хрватској данас грађани трећег реда
У Србији статус избеглице има 24.000 људи, а међу њима 17.000 оних који су пре 29 година избегли из Хрватске током акције “Олуја”.
Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оценио је у разговору за РТС да је “Олуја“ највећи ратни злочин у Европи после Другог светског рата.
“У Хрватској се слави прогон и убијање Срба, славе се ратни злочинци, величају хрватске жртве, док се српске чак и негирају“, рекао је Линта истичући да зато треба да се негује култура сећања.
Истиче да су Срби данас у Хрватској грађани трећег реда, да не могу да се запосле у државном и јавном сектору, постоје проблеми у инфраструктури у крајишком подручју, као и да постоји систематско и планско отимање српске земље.
Сматра да Србија треба активније да ради на помоћи повратницима и да оснује Канцеларију за Србе у региону, са правном службом за Хрватску и БиХ како би се на плански начин далеко више помагали српски повратници у Хрватској и Федерацији БиХ.
Линта подсећа и да велики број прогнаних Срба који су у Србији и широм света нису остварили своја имовинска и стечена права, због чега је потребно наћи решење кроз дијалог са Загребом и Сарајевом.
Затражио је и да Србија призна крајишким борцима ратни стаж за читаво време рата у двоструком трајању.
Разговор Лазара Јановића са Миодрагом Линтом
04. 08. 2024.
07:25
Арбутина: Крајишнику је судбина борба
У колони прогнаних из Хрватске, августа 1995. године био је и двоипогодипњи дечак Бојан Арбутина. Чега се сећа, да ли опрашта и заборавља, шта се променило после 29 година у погледу на Олују?
“Узимам Бокија, стављам га на задње седиште аута заједно са његовим великим медом и крећемо. Крећите, крећите, чују се повици… нико није знао где идемо…”, сведочи Бојанова мајка у тексту “Напиши ми мама шта се десило”.
Историчар и директор Музеја жртава геноцида Бојан Арбутина каже да се лично не сећа тих августовских догађаја, па је зато и замолио мајку да опише тај догађај.
"Сећам се 'Олује' као времена када је један народ нестао и један народ настао, јер један надод је дошао овде и почео да гради своје животе“, каже Арбутина.
Арбутина каже да је његов отац био у војсци, а касније и у полицији, а да му је мајка радила у школи.
"Кад је кренула 'Олуја' ми смо се прикључили колони ка Републици Српској. Спокојство је прекинуто етничким чишћењем, али ми смо нашли мир и морамо да чувамо сећање на Српску Крајину. Мени је највреднији документ извод из матичне књиге рођених где пише 'место рођења Република Српска Крајина'“, рекао је Арбутина.
Према његовим речима, када је тешко – идете до своје породице, па су тако и Срби из Крајине кренули ка Србији. Многи су касније отишли у свет, али и после толико година одржавају везу.
Истиче да је Крајишнику судбина борба.
"Срби морају да кажу шта је била 'Олуја' и шта је био 'Бљесак' и да наша историографија поклони више пажње томе и више проучава те догађаје", рекао је Арбутина.
Комесаријат: Олуја злочин који опомиње, одговорно бринемо о избеглицама и расељеним
Комесаријат за избеглице и миграције Републике Србије саопштио је, поводом Дана сећања на страдале и прогнане у хрватској злочиначкој акцији "Олуја", да одговорно брине о свим избеглим и интерно расељеним лицима а да је у овој години намењено више од 400 милиона динара за јединице локалних самоуправа за збрињавање избегличких и интерно расељених породица.
"Додела стамбених решења избегличким породицама и пружање новог дома људима који су били присиљени да напусте своје домове због сукоба, прогона или других тешких околности, је један од најважнијих циљева Владе Републике Србије и Комесаријата уз пуну подршку председника Републике Србије Александра Вучића", саопштила је комесарка Наташа Станисављевић.
У Комесаријату наводе да је "у овом тренутку у стању потребе, односно нису у могућности да сами реше своје стамбене потребе још скоро 8.000 породица избеглица и око 15.000 породица интерно расељених лица".
"Сећање на "Олују" није само подсећање на трагичне догађаје из прошлости. То је подсећање на неправду која још увек траје и на обавезу коју имамо према жртвама, наша дужност је да инсистирамо на правди, да тражимо одговорност за почињене злочине и да никада не дозволимо да се овакви догађаји понове“, рекла је комесарка.
Како је подсетила, дана 4. августа 1995. године, започео је Погром који је трајао четири дана, а "његове последице осећамо и данас".
Ова операција проузроковала је прогон више од 250.000 Срба из њихових домова, а велики број цивила је изгубио животе око 1700 људи, а више од 700 се и даље води као нестали. Србија није и неће заборавити овај злочин, саопштено је из Комесаријата за избеглице и миграције Републике Србије.
У протекле две и по деценије, Влада Србије и Комесаријат континуирано раде на решавању проблема лица која су морала да напусте своје домове током сукоба на простору бивше Југославије.
Комесаријат за избеглице и миграције је до данас, како подсећају, помогао укупно 53.445 породица коју су добили неку врсту помоћи, од чега је 40.155 породица избеглица из бивших Република СФРЈ и 13.089 породица интерно расељених лица са простора Косова и Метохије.
Број избеглица из Хрватске које су збринуте до сада у Републици Србији је око 28.000 породица, а из Босне и Херцеговине око 12000 породица. Стамбено је збринуто 29.207 породица избеглица и интерно расељених лица, док је економски оснажено 23.286 породица/домаћинстава обезбеђивањем средстава за доходовне активности.
Србија је током ратних дешавања на просторима бивше СФРЈ деведесетих година примила преко 600.000 људи, а још увек је у статусу избеглице 24.862 лица, од којих 17.052 из Републике Хрватске и 7.810 из Босне и Херцеговине.
Број избеглица и бивших избеглица у стању потребе је далеко већи, укључујући и 194.171 интерно расељених лица са Косова и Метохије. Само током 1995. године више од 190.000 лица је избегло у Републику Србију у две акције Хрватске војске, Бљесак и Олуја, са подручја сектора под заштитом УН.
Република Србија је створила услове за интеграцију, обезбедила приступ правима и адекватна средства за укључивање у здравствени, социјални, образовни систем, приступ тржишту рада, помоћ у решавању стамбених потреба и економском оснаживању.
Више од 400.000 лица стекло је држављанство Републике Србије што, према саопштењу Комесаријата, представља највећи процес интеграције избеглица у савременој Европи.
"Никада се нећемо сложити са Републиком Хрватском по питању Погрома који се десио током Олује коју они славе као своју ратну победу а у којој су протерали сопствене грађане, опустошили читаве крајеве који су данас празни", истакла је комесарка.
"Увек ћемо подсећати и њих и међународну заједницу да је сама природа овог злочина антицивилизацијска и антиевропска и да је недопустиво да буде некажњена и осуђена што представља срамоту и једних и других с обзиром да за овај злочин и етничко чишћење још нико није одговарао", рекла је она.
Према њеним речима, државотворно руководство, које брине о свим Србима, ван граница Србије, даје јасну поруку, да матица Србија, је увек била и биће сигуран дом свим Србима ма где се они налазили.
Помен жртвама "Олује“ биће одржан данас у 11.30 сати у Цркви светог Марка у Београду као и у многим местима широм Србије.
Опширније
Краће
У Лозници је јуче одржан комеморативни скуп на којем је председник Србије Александар Вучић поручио да неће више бити ни погрома, ни прогона, ни трактора и да је снага српског народа у његовој несаломивости и вољи да опстане.
Нападом на Книн, у зору, 4. августа 1995. године, почели су систематски злочини према српским цивилима и њиховој имовини. Свега 48 сати од почетка акције "Олуја", подручје некадашње Републике Српске Крајине било је етнички чисто.
Више од 200.000 људи, са најосновнијим стварима, превозним средствима која су имали, кренули су да се исељавају, а на путу ка Србији и Републици Српској избегличке колоне су стално нападали хрватска артиљерија и војно ваздухопловство.
Избеглима није био дозвољен улазак у Београд, већ само пролаз Булеваром Арсенија Чарнојевића.
У Крајини су остали само цивили, који су били изложени терору и после формалног завршетка операције 7. августа, скованој под патронатом Фрање Туђмана.
У наставку акције у БиХ, операцијом "Маестрал", хрватске и муслиманске снаге убиле су још 655 и прогнале око 125.000 српских становника из Босне и Херцеговине.
Срби који су одлучили да се врате на своја огњишта углавном данас живе без струје, квалитетне инфраструктуре.
Суд у Хагу осудио хрватске генерале, па их ослободио
Хашки трибунал је јула 2001. отпечатио оптужницу против пензионисаног хрватског генерала Анте Готовине, који је био командант операције. Готовина је од тада био у бекству све до хапшења у Шпанији 7. децембра 2005, када је изручен Трибуналу.
Годину дана раније, том суду су се предала друга двојица генерала, Иван Чермак и Младен Маркач, који су оптужени за прогон, депортације и присилно премештање, пљачку, безобзирно разарање насеља, убиства, нехумана дела и окрутан третман током и након операције "Олуја".
Оптужница против Готовине је одлуком Претресног већа Трибунала спојена са оптужницом против друге двојице генерала.
Априла 2011. године, Готовина је осуђен на 24, а Младен Маркач на 18 година затвора, док је генерал Иван Чермак ослобођен кривице.
У пресуди Анти Готовини, Хашки трибунал је утврдио да је операција "Олуја" у лето 1995. била удружени злочиначки подухват с председником Фрањом Туђманом на челу, смишљен да протера српско становништво из Книнске Крајине, што је био навод оптужнице.
У новембру 2012, Апелационо веће Хашког трибунала ослободило је хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача кривице за прогон српског становништва из Книнске Крајине 1995. поништивши првостепену пресуду, након чега су они пуштени из притвора.
Према коначној пресуди, операција "Олуја" није била удружени злочиначки подухват у циљу протеривања Срба из Книнске Крајине.
Ослобађајућа пресуда изазвала је еуфорију у Хрватској, а хрватски градови су се утркивали у додељивању титуле почасног грађанина Анти Готовини.
Српска јавност ову вест дочекала је са разочарањем.
Погинуло или нестало око 2.000 Срба, прогнано више од 220.000
У акцији "Олуја", према подацима Документационо-информационог центра Веритас, погинуло је или нестало око 2.000 Срба.
Са територије тадашње Републике Српске Крајине коју је заузела хрватска војска, избегло је више од 220.000 Срба.
У Хрватској се 5. август слави као "Дан победе и домовинске захвалности", док је у Србији и Републици Српској 4. август Дан сећања на страдале и прогнане Србе.
Коментари