Србија има предност у завршници финала и маестралну одбрану

Виктор Рашовић је поново асистент. Лазић је извукао лопту левом, а онда себи наместио на десну руку...

Пети пут је Србија реализовала игру с играчем више.

Сјајна одбрана Србије и са играчем мање... Глушац је на голу, заборавили су Мађари.

Сјајан ударац леворуког Мандића са петерца. Поново је надмудрио Вогела.

Варга је одмах затражио тајм-аут.

Реализована је акција са десне стране, Виктор Рашовић је додао до Јакшића, али је Вогел одбранио и притом направио фаул.

Варга је тражио гледање снимка... Пре и после гледања додељен је петерац.

Урош Стевановић је приметио да напад Србије не функционише. Тражио је акцију у наставку која ће ићи преко Јакшића...

Поново на висини задатка, чува Глушац свој тим, деветом одбраном на утакмици.

Изванредан је голман Србије...

Седма одбрана Милана Глушца, изванредна партија младог голмана Срије. 13 пута су Мађари шутирали...

Србија и даље има предност. Мађари су опет погодили пречку...

Одлучујући период игре је пред ватерполистима Србије и Мађарске.

Опет Вигвари обеубеђује напад свом тиму.

Трећа четвртина протекла је у великој борби и неизвесности, ипак Србија ју је добила са 2:1.

Србија је успела да задржи минималну предност, али је дошло до серије напада без реализације, што је показивало да напад није у потпуности функционисао.

Мађарска је искористила тајм-аут да смањи заостатак и врати се у игру, док је Србија стрпљиво градила напад и повремено користила играча више да поново успостави вођство.

Душан Мандић је постигао важан гол за самопоуздање тима, док најбољи стрелац Мађарске, Кристијан Манхерц, још увек тражио први погодак у четвртини.

Крајем деонице Србија је задржала предност 7:6, али је био присутан притисак Мађарске и потреба за прецизнијом игром у нападу.

Србија и даље има предност, али не охрабрује чињеница да је дошло до серије напада без реализације...

У претходном сусрету Србије и Мађарске на Европском првенству, чини се да је трећа деоница била кључна. Србија ју је добила са 5:1.

Србија је имала два играча више у једном тренутку... Опет напад не функционише како треба.

Добра, стрпљива акција Мађара који су смањили заостатак и постигли први гол у трећој четвртини.

Затражио је селектор Мађарске тајм-аут. Жолт Варга разговара са играчима... и он је миран, као и селектор Србије.

Стрпљиво је Србија градила напад и потом је лопта са десне стране од Виктора Рашовића дошла до Мартиновића који је без размишљања реализовао овај ударац.

Србија је искористила игру с играчем више.

Готово немогућа ситуација, а Душан Мандић је пронашао лопти пут до гола. Ово је био веома важан гол за самопоуздање најбољег српског ватерполисте, јер је први из игре.

Мађари нису реализовали три напада у наставку.

Најбољи стрелац Мађарске још увек није постигао гол. Овога пута је покушао да из даљине савлада Глушца...

Настављено је финале Европског првенства. Вендел Вигвари је донео први напад Мађарима.

Друга четвртина протекла је у изједначеној и тврдој игри на обе стране.

Србија је понекад споро функционисала у нападу и недостајала јој је прецизност, али одбрана, предвођена Миланом Глушцем, била је стабилна и спречавала да Мађарска лако долази до гола.

Србија је успешно користила прилике са играчем више, али не сваки пут, док Мађарска такође није реализовала све своје шансе.

Утакмица је била интензивна, са више прекида, тајм-аута и искључења, али обе екипе су одржавале висок ниво концентрације.

Крајем четвртине Мађарска је поравнала резултат на 5:5, остављајући утакмицу отвореном за наставак.

Ова четвртина припала је Мађарима, резултатом 3:2.

Са десне стране је напала Мађарска, јер је осетила недостатак у дефанзиви Србије.

Поигравање српских ватерполиста. Кружила је лопта испред гола Мађарске, потом дошла до Јакшића, који је видео да је Вигвари закаснио, а онда је Немања Вицо затресао мрежу.

Када Србија игра на мали број голова, онда јој је одбрана најбоља могућа.

Србија је до сада имала шест прилика да постигне гол са играчем више и три пута је реализовала овај бенефит.

Поделио је инструкције селектор Стевановић својим изабраницима. Делује да је миран, без еуфорије и напетости.

Мађари су имали осам пута прилику да играју с играчем више, само три пута су постигли гол.

Коначно гол и то Душана Мандића. Са петерца је савладао Вогела.

Вогел на голу Мађара излази са гол линије и тиме изазива српске ватерполисте да му упуте параболу. Није то прошло у неколико наврата. 

На голу Србије изврстан је и Милан Глушац.

Лоша игра Србије у нападу... без гола још увек у другом делу игре.

Трећа одбрана Милана Глушца. Судија Оме је затражио паузу. Дошло је до размене удараца, Вижмег и Лукић су добили искључење.

Мађарска је дошла до предности. Вендел Вигвари је распалио лопту која је изашла из гола, јер је погодила унутрашњу конструкцију. Изврстан шут репрезентативца Мађарске.

Манхерц је промашио и други шут. Пречка се испречила, а и Глушац је био на лопти...

Шилард Јаншик је постигао гол на почетку другог дела игре. Мађарска је поравнала.

Мартиновић је дошао до лопте. Србија ће имати први напад.

Србија је у првој четвртини наметнула чврст ритам и после осам минута има минималну предност.

Уводни део финала обележила је изузетно организована игра српске одбране, добра кретња без лопте и сигурност на голу, што онемогућава Мађарску да развије контранападе.

Напад Србије није у потпуности био течан и недостајало је више агресивности у појединим ситуацијама, али стрпљење и дисциплина доносе резултат.

Мађарска је користила ситуације са играчем више, али тешко долазила до чистих позиција.

У завршници деонице Србија је контролисала темпо, имала последњу реч у нападу, али без промене резултата.

После прве четвртине, Србија води 3:2 и оставља утисак стабилније и компактније екипе.

Мандић је смело шутирао, али је Сома Вогел главом одбранио његов ударац у финишу прве деонице.

Други гол Николе Лукића у финалу. Финтирао је и избацио из игре чуваре. Сјајан почетак Србије.

Српски ватерполисти су сјајни у дефанзици, одлична кретња у одбрани доноси резултат. Потребна је већа агресивност у нападу и одлучност играча.

Недостаје Србији агресивна игра у нападу... Други напад заредом без реализације. Међутим, оно што је добро јесте одбрана. Ватерплисти селектора Стевановића изузетно бране контранападе Мађарске на почетку сусрета.

Поравнали су Мађари. Нађ је остао сам, јер је Србија имала играча мање, а њему је остало да бира страну.

Два играча више је имала Србија у нападу и Радомир Драшовић је постигао гол за прво вођство у финалу.

Србија игра веома добро у дефанзиви.

Кристијан Манхерц је испалио лопту, без резона... Промашајем је најбољи ватерплиста Мађарске почео.

Екипа Жолта Варге је нападачки боље отворила сусрет, али ће у наставку сигурно појачати дефанзивни аспект игре.

Притиснути су били Мандић и Јакшић, али се Никола Лукић одлично снашао и упутио ударац који Мађари нису очекивали, те постигао гол за изједаначење.

Други пут су Мађари имали играча више на утакмици и реализовали су овај напад. Вигвари је сачекао Глушца да потоне и онда испалио снажан шут.

Виктор Рашовић је покушао да изненади чувара мреже Мађарске Сому Вогела, али је погодио стативу. Ни Србија први напад није реализовала.

Одлична акција Мађарске у уводу утакмице, али је Милан Глушац одбраном започео своје прво финале.

Први до лопте је допливао Вендел Вигвари. Мађари имају први напад.

Пре почетак финала са разгласа у "Београдској арени" чује се "Марш на Дрину".

После интонирања химни, уследило је поздрављање ватерполиста.

Потом су играчи Србије и Мађарске ускочили у базен, кратко загревање пред почетак финала.

Пре почетка финалног сусрета у Београду биће интониране химне. Србији је припала част да прва чује звуке "Боже правде". Текстописац српске химне је Јован Ђорђевић, а композитор Даворин Јенко. Била је химна Кнежевине и Краљевине Србије.

"Боже благослови Мађаре" је химна Мађарске. Текст је написао Ференц Келчеи, а музику Ференц Еркел, ово је химна Мађара од 1949. године.

Публика у "Београдској арени" будно прати излазак сваког ватерполисте. Српске играче прате аплаузи и овације, а мађарске звиждуци.

На самом почетку представљање ватерполиста, наизменично излезе играчи Србије и Мађарске. Публика је великим аплаузом и овацијама поздравила капитена Николу Јакшића.

Судије ће бити: Франк Оме из Немачке, Жулијен Бурже из Француске.

Чак осморица ватерполиста Мађарске долазе из редова Ференцвароша: Манхерц, Акос Нађ, Герго Фекете, Вендел Вигвари, Јаншик Силард, Сома Вогел, Жомбор Вишмег, Винце Варга.

И све су ово саиграчи Душана Мандића.

Једино Даниел Анђал (Олимпијакос), Винце Вигвари (Барцелонета), Адам Нађ (Марсеј) не играју у Мађарској.

Кристоф Чома брани за Хонвед, Давид Татраи, Петер Ковач и Батици Бенедек играју за Будимпешту.

Ватерполиста Радничког и репрезентативац Србије, Милош Ћук, због вируса неће бити у прилици да игра финале против Мађарске. Међутим, Радомир Драшовић ће бити његова замена.

Ћук је са Србијом четири пута освајао титулу првака Европе.

Дејан Савић и Александар Шапић рекордери су по броју наступа у националном тиму, односно по броју голова постигнутих за репрезентацију. 

Савић је одиграо 444 утакмице и постигао 405 голова, а у репрезентацији био је од 1994. год 2008. године.

Шапић је нешто касније заиграо за репрезентацију, 1997. године, а уписао је 385 наступа и постигао чак 981 гол.

У тренутном саставу, из тима који је освојио шампионску титулу 2016. године, присутни су Душан Мандић, Никола Јакшић, Сава Ранђеловић и Милош Ћук.

Душан Мандић је један од стубова српског ватерпола и један од најпоузданијих играча националног тима у последњој деценији.

Леворуки крилни нападач, рођен 1994. године у Котору, истиче се снажним и прецизним шутем, мирноћом у завршници и вештином, односно знањем да решава најважније утакмице.

Са репрезентацијом Србије освојио је три олимпијска злата (Рио 2016, Токио 2021, Париз 2024), више титула првака света и Европе, а значајну каријеру остварио је и на клупском нивоу, наступајући за најјаче европске клубове.

Ненаметљив ван базена, а ауторитативан у игри, Мандић симболизује континуитет и стабилност српског ватерпола.

Мандић никада није поражен у финалу европских првенстава. Има три злата са Србијом: 2014, 2016. и 2018. године.

Милан Глушац рођен је 30. септембар 2002. године у Београду, а тренутно је један од најмлађих адута српског ватерпола. Наступа на позицији голмана, а на себе је скренуо пажњу наступима уочи и током Европског првенства у Београду.

Ватерполо је почео да тренира у Партизану, бранио је боје НБГ Вукова, а од 2024. године члан је Новог Београда.

Сигурним интервенцијама и зрелим издањима на голу изборио се за место на голу и стекао поверење стручног штаба.

Глушац је на турниру провео у води безмало 160 минута, што је највише у тиму Србије, а следи га Василије Мартиновић са 155 минута.

Играјући на домаћем терену, Србија никада није изгубила велико финале – осим европских титула 2006. и 2016, освојила је и финала Светске лиге 2005. и 2019.

Мађарска је два пута играла европско финале против домаћина турнира и оба пута је поражена – од Србије 2006. и од Хрватске 2022.

Србија је прву златну медаљу освојила 2001. године у Будимпешти савладавши Италију са 8:5. Потом је одбранила титулу 2003. године у Крању победом над Хрватском. Први пут је златну медаљу на европским првенствима као самостална држава освојила 2006. године у Београду.

Онда су уследили Ајндховен 2012, Будимпешта 2014, Београд 2016. и Барселона 2018. године.

Најбољи стрелац Србије у Београду је Страхиња Рашовић са 19 голова, а притом је додао и 10 асистенција.

Рашовић је тренутно члан крагујеваког Радничког, а током каријере бранио је боје Новог Београда, Барцелонете, Црвене звезде, Егрија и Вашаша.

Поред великих европских финала, ривали су се састајали и у борбама за злато на другим највећим такмичењима.

Мађарска је победила у олимпијском финалу у Атини 2004, резултатом 8:7, Србија је освојила злато на Светском првенству 2005. у Монтреалу са 8:7, а састали су се и у финалу Светског купа 2006, Србија и Црна Гора је била боља са 10:9, као и у финалима Светске лиге 2004, Мађарска је тријумфовала 12:8, 2005. је СЦГ била убедљива 16:6, 2007, Србија је однела тријумф са 9:6, 2013. је Србија победила 12:7 и 2014. је такође меч припао Србији 10:6.

Права је прилика да се љубитељи ватерпола у Србији присете историјског тренутка и сјајног гола капитена Николе Јакшића на Олимпијским играма у Паризу у четвртфиналном дуелу против Грчке којим је донео пласман међу четири најбоља тима на турниру.

Јакшић је пре осам дана прославио свој 29. рођендан. Каријеру је започео у Партизану, а афирмисао се као поуздан бек у најјачим европским клубовима.

Са репрезентацијом Србије освојио је три олимпијска злата, као и Душан Мандић, с тим што Мандић има и бронзу из Лондона.

Ватерполисти Грчке победили су Италију у мечу за бронзану медаљу на Европском првенству у Београду, резултатом 12:5, по четвртинама 4:1, 3:1, 3:2, 2:1.

Овим тријумфом Грчка је стигла до првог еврпског одличја у историји. До сада им је четврто место, 1999. и 2016. године био најбољи пласман.

Пре међусобног дуела у Београду, Мађарска је добила последња три меча: на Олимпијским играма (утакмица групне фазе без великог такмичарског значаја, 17:13), у припремној утакмици у Будимпешти прошлог лета (13:12) и у узбудљивом полуфиналу Светског првенства 2025. у Сингапуру (19:18).

Србија је победу пре ове у главној фази Европског првенства остварила на Светском првенству у Дохи, у разигравању за пласман од 5. до 8. места (11:10).

На европским првенствима, Србија и Мађарска одиграле су укупно 26 мечева (укључујући и југословенску еру, од 1934). Мађарска води са 13 победа, Србија има 10, уз два ремија.

У прошлом веку Мађари су били у предности 9:2, али 21. век припада Србима, који у међусобним дуелима воде 8:4. Последња два меча пре овог првенства су припала Мађарској – 2022. године уследио је историјски пораз Србије (16:7, најтежи пораз Србије икада на великим такмичењима), а потом и победа Мађара после пенала 2024. (10:10, 5:4).

Најбољи стрелац Мађарске у Београду, Кристијан Манхерц, имао је кључну улогу у походу свог тима до финала, постигао је 15 голова.

На турниру у води је провео 153 минута, а уписао је и пет асистенција. Нема сумње да ће од њега зависити игра Мађарске.

Србија и Мађарска састале су се у борби за европску титулу три пута – Мађарска је славила 1997, а Србија 2006. и 2014. године.

Србија је трећи пут стигла до финала у београдским издањима Европског првенства; претходна два пута освојила је злато (против Мађарске 2006. и против Црне Горе 2016).

Подсетимо, финале доноси дуел две најуспешније нације у историји Европских првенстава.

Мађарска је на врху листе освајача медаља са 13 титула и укупно 26 одличја (7 сребрних, 6 бронзаних), док је Србија на другом месту са 8 титула и 22 медаље (8-9-5 рачунајући и југословенску еру – од повратка 1997. године биланс је 7-2-1).

Од 1989. године, Србија је играла у девет финала, освојила седам титула (2001, 2003, 2006, 2012, 2014, 2016, 2018), а изгубила два финала (1997, 2008). Мађарска је до сада осам пута стизала до финала, освојила три титуле (1997, 1999, 2020), а поражена је у пет наврата (1993, 1995, 2006, 2014, 2022).

Пуне трибине очекују се на утакмици за златну медаљу између Србије и Мађарске, која ће бити одиграна у Београду.

Осим на Првом програму РТС-а, директан пренос доступан је на следећим линковима: 

https://rtsplaneta.rs/sr_lat/live/tv/218325/rts-direktan-prenos
https://eurovisionsport.com/en/explore/competition/20260110lenbelgrad

Србија је групну фазу окончала на првом месту групе Ц, без изгубљеног меча. Изабраници селектора Стевановића су почели неубедљиво против Холандије коју су саваладали после пенала резултатом 18:16, а у регуларном делу игре било је 13:13. Потом је Србија победила Шпанију са 12:11, и на крају убедљиво Израел - 19:9.

У наставку такмичења Србија је тријумфовала против Француске - 14:10, а у светском класику је победила Мађарску са 15:14, да би у последњем мечу пред полуфинале била поражена од Црне Горе резултатом 15:13. У полуфиналу је елиминисала Италију резултатом 17:13.

С друге стране, Мађарска је била смештена у групу А, а тамо није имала равноправног ривала, те је била убедљива на сва три меча. Прво је била неумољива против Француске са 15:7, потом је у другом колу са 13:10 победила Црну Гору и на крају је надиграла малту са 21:6.

Мађарска је надметање наставила у групи Е и ту је почела тријумфом над Холандијом са 16:11, а онда је Србија била боља, па су Мађари у последњем колу победили Шпанију са 15:14 после пенала. Победили су и Грчку после преокрета резултатом 15:12 у полуфиналу такмичења.

Голмани: Радослав Филиповић (Раднички), Милан Глушац (Нови Београд);

Центри: Немања Вицо (Приморац), Ђорђе Лазић (Јадран Херцег Нови);

Бекови: Сава Ранђеловић (Раднички), Никола Јакшић (Раднички), Радомир Драшовић (Марсеј), Петар Јакшић (Раднички);

Спољни играчи: Милош Ћук (Нови Београд), Страхиња Рашовић (Раднички), Никола Лукић (Нови Београд), Василије Мартиновић (Нови Београд), Никола Дедовић (Раднички), Душан Мандић (Ференцварош) и Виктор Рашовић (Раднички).

Уз селектора Уроша Стевановића, у стручном штабу су тренери Стефан Ћирић, Милош Ћирић, Дарко Билић, Немања Личанин и Милош Остојић, кондициони тренер Дајана Зорић, спортски психолог Андрија Герић, доктори Иван Марјановић и Никола Репац и физиотерапеути Владимир Радовић и Алекса Николић.

Кристоф Чома, Сома Вогел, Даниел Анђал, Бенедек Батици, Герго Фекете, Силард Јаншик, Петер Ковач, Кристијан Манхерц, Адам Нађ, Акос Нађ, Давид Татраи, Винце Варга, Вендел Вигвари, Винце Вигвари, Жомбор Вишмег.

Селектор тима: Жолт Варга.

Добра вест за Србију је и то што ће капитен Никола Јакшић играти у финалу Европског првенства против Мађарске пошто је прихваћена жалба Ватерполо савеза Србије на његов црвени картон добијен у трећем кварталу полуфиналног меча против Италије.

Поред квалитетне организације напада и чврсте одбранем, сигурно је и да ће голмани бити један од одлучујућих фактора у финалу.

Милан Глушац је ефикаснији од Соме Вогела, па се очекује да у одлучујућем мечу за златну медаљу помогне свом тиму. У полуфиналу против Италије је проглашен за најефикаснијег играча утакмице.

Финале између Србије и Мађарске доноси окршај две најтрофејније репрезентације у историји овог такмичења, а ово ће бити и други сусрет тимова на Европском првенству.

У првом је Србија изашла као победник.

Поред тога, финале представља и ново поглавље великог ривалства две селекције које су обележиле историју ватерпола. Србија, актуелни олимпијски шампион, и Мађарска, вишеструки европски и светски првак, бориће се за титулу у мечу који обећава врхунски квалитет и велику неизвесност.

Београд је још једном потврдио статус једног од светских ватерполо центара.

После незаборавних шампионата 2006. и 2016. године, када је у финалу оборен светски рекорд по посећености у "Београдској арени" са 18.473 гледаоца, главни град Србије поново је оправдао висока очекивања публике и љубитеља ватерпола и угостио је 16 најбољих селекција Старог континента.

Европско првенство у ватерполу, 37. по реду и треће у Београду, стигло је до саме завршнице. Србија ће пред домаћом публиком имати прилику да се после осмогодишње паузе врати на европски трон, док Мађарска брани статус најуспешније селекције у историји континенталних шампионата.