Да ли је дошло време за тениски мастерс на трави

Годинама уназад, велики број навијача, али и самих тенисера срећно је када дође јун и сезона турнира на трави, али у АТП и ВТА календару и даље нема великог мастерс турнира на овој подлози.

Поред Вимблдона, вероватно највећег и најважнијег тениског турнира на свету, постоји само још неколико такмичења на травнатој подлози. Прецизније, седам у организацији ВТА и шест који су у АТП календару.

Неколико врхунских светски тенисера већ је говорило колико уживају да играју на трави, како светском тенису недостаје још неки врхунски турнир на овој подлози, али ништа конкретно се није променило.

Ник Кирјос је чак рекао да не би напуштао Аустралију да у његовој отаџбини постоји шест турнира на травнатој подлози, а своју подршку потенцијалном мастерсу на трави пружио је и Рафаел Надал.

Свакако да и Новак Ђоковић не би имао ништа против, као играч који је освојио седам трофеја на травнатим теренима Ол Ингланд клуба.

Српски тенисер једини је играч који је освојио свих девет мастерс турнира, па би победа на травнатом мастерсу била и нови изазов за најбољг тенисера свих времена. 

Опште је мишљење да би организовање мастерса на травнатој подлози имало вишеструку корист за кровне организације светског тениса (АТП и ВТА), навијаче, али и саме тенисере.

У пренатрпаном календару, чак седам месеци играју се турнири на тврдој подлози, као и два од четири највећа турнира у свету тениса.

Колико год било атрактивно за гледаоце, играње на бетону је погубно по здравље тенисера. Њихова тела, пренапрегнута великим бројем мечева у току сезоне, додатно се троше на бетонској подлози, па нису ретке озбиљне повреде играча, чак и оних најспремнијих.

Све су гласнији вапаји играча да се продужи сезона на трави, која је заправо резервисана само за јун месец, а као најважнији, али и најкомпликованији подухват сматра се организовање једног турнира из серије 1.000 (популарно названи мастерс турнири) на овој подлози.

Наравно, сада долазимо и до проблема, а њих је свакако много.

У АТП календару налази се девет мастерс турнира (шест на бетону, три на шљаци), док даме играју на осам турнира из категорије 1.000 (шест на бетону, два на шљаци).

Овакав систем успостављен је још 1990. године, а промена захтева много брижног размишљања, али и решавања конкретних препрека.

Питања је много – да ли пребацити један од постојећих мастерса на травнату подлогу, или већ постојећи турнир на трави подићи на ниво мастерса, када га организовати, пре или после Вимблдона, како скратити сезону на бетону, а не дирати велике турнире који својом традицијом и организацијом заслужују своје место међу мастерсима.

Одговора засад нема, иако је председник АТП-а Андреа Гауденци недавно говорио на ту тему.

"Између мастерса у Риму и у Канади не постоји турнир категорије 1.000 који би привукао велики број навијача. Организовање мастерса на травнатој подлози има смисла, али би он морао бити одржан у Немачкој или Енглеској. Планирамо тако нешто за будућност", рекао је први човек АТП-а.

Тенис, каквим га сада познајемо, почео је свој живот на трави, а чак три од четири гренд слем турнира у једном периоду своје историје играна су на овој подлози.

Поред тога, стил игре мора се прилагодити условима тениса на специфичној подлози, па, упркос погрешним мишљењима да на трави доминирају снажни сервери, играчи морају приказати посебну вештину приликом извођења удараца.

Свакако да се тенис неће вратити коренима, али би организовање једног мастерса на травнатој подлози у великој мери освежило календар такмичења тениских професионалаца и унео нову димензију у перцепцији једног модерног спорта, што тенис данас свакако јесте.