Самарџић: Спортисти не смеју да трпе због политичког става; Биговић: Очекујем мање новца за Звезду и Партизан

Мешање политике у рад спортских организација, избор функционера, расподела јавног новца и право спортиста да слободно износе политичке ставове биле су теме разговора у Јутарњем програму РТС-а.

Марко Самарџић је оценио да и његово гостовање показује да се нешто мења у јавном простору, наводећи да је и раније имао шта да каже, али да то, како сматра, до пре десетак дана не би могао да учини из студија РТС-а.

"Никада више не сме да дође до тога да једна страна може да се чује, а друга да остане без могућности да изнесе аргументе", поручио је Самарџић.

Према његовој оцени, уплив политике један је од кључних проблема српског спорта и захватио је све нивое – од Олимпијског комитета и савеза до малих клубова и школица спорта.

"Мислим да смо у претходном периоду сведочили најдрастичнијем мешању политике у спорт. То је попримило такве размере да је отишло од врха, од Олимпијског комитета, савеза, клубова, па све до малих клубова, школица спорта... Политика мора да буде у служби спорта, а не да спорт буде у служби политике и нешто на рачун чега ће неки појединци стицати поене", рекао је Самарџић.

Биговић: Ђоковића и Јокића треба поштовати без обзира на политички избор

Говорећи о реакцијама на политичке ставове спортиста, Милан Биговић је навео примере Новака Ђоковића и Николе Јокића. Подсетио је да су обојица била изложена нападима због подршке различитим политичким опцијама.

"Ђоковић је патио због тога што је подржао Студентску листу, једнако као и Никола Јокић, чини ми се, који је 2023, ако се не варам, подржао СНС. И он је доживео све и свашта на друштвеним мрежама. Новак вероватно више. То је недопустиво", рекао је Биговић.

Спортски новинар Радио Београда је навео да однос према њима указује и на шири проблем непоштовања људи који су својим радом и резултатима задужили друштво. Као пример је навео емисију Радио Београда "Код два бела голуба", посвећену великанима, чије су судбине, како је приметио, често биле трагичне.

"Ретко кога смо од тих великана знали да поштујемо и да захвалимо за све оно што су радили и како су радили", навео је Биговић.

Истиче да код Ђоковића и Јокића, поред спортских достигнућа, треба препознати и вредности које показују у свакодневном животу.

"Да се угледамо на њих како се понашају. Шта је скромност, шта је људскост, шта је поштење, шта је обичност, нормалност, љубав према животињама, љубав према деци. Да изађеш са својим људима из краја да попијеш пиво. Нормалне ствари. Треба да се дивимо таквим људима", поручио је Биговић.

За њега је, каже, најмање важно да ли Јокић и даље подржава СНС и да ли ће Ђоковић наставити да подржава Студентску листу.

"Они су великани, морамо да научимо да поштујемо вредности које имамо, а то не радимо. Немамо традицију поштовања", оценио је Биговић.

Самарџић: Од базе ка врхунском спорту

Самарџић указује да спортске институције које се финансирају новцем грађана неизбежно имају везу са државом и њеном политиком, али да тај однос мора да служи њиховом успешном раду, а не политичкој употреби спорта.

Наводи да је један од циљева програма Студентске листе да се направи јасна разлика између спорта и политике и промени начин рада у спортским организацијама. Некадашњи репрезентативац је објасио да се спортски програм заснива на промени редоследа приоритета – да се крене од базе и на њој гради врхунски спорт.

"Једна од најважнијих ствари је увођење професора физичког васпитања од првог до четвртог разреда", рекао је Самарџић, истичући значај стручног рада са децом од најранијег узраста.

Као следећи приоритет издвојио је систем ваучера, којим би се породицама помогло да деци омогуће бављење спортом, без обзира на материјални положај.

"Сви смо родитељи, знамо колики су издаци за школе спорта и остале активности. На основу тога направићемо систем акредитација, систем лиценцирања", навео је Самарџић.

Објаснио је да би клубови који желе да учествују у том систему морали да испуне одређене услове. Међу важним програмским питањима навео је и спречавање физичког и психичког насиља у спорту, као и тренинг-компензацију у фудбалу, о којој је, како је рекао, више говорио Мирко Поледица.

Самарџић је испричао да су на позив студената ДИФ-а, пре шест-седам месеци, у изради програма као стручни сарадници учествовали Тања Петровић, Мирко Поледица и он.

"Они су на почетку саставили један одличан документ на коме смо ми радили, помагали смо им својим искуством, својим контактима. Састанци су трајали по шест-седам сати, до касно у ноћ, и заиста смо сви поносни на то", рекао је Самарџић.

Некадашњи одбојкаш наглашава, међутим, да тек предстоји тежи део – примена предложених решења.

"Овим путем молим људе за стрпљење, јер неће моћи, наравно, све преко ноћи. Тај тим људи је спреман, и није само овај тим људи, него је то посао за целу Србију и цео наш народ", поручио је Самарџић.

Биговић: Морамо да одлучимо шта желимо од клубова и репрезентација

Биговић сматра да је један од највећих проблема српског спорта недостатак јасне стратегије и одговора на питање шта се жели постићи.

"Хоћемо ли, на пример, у кошарци да играмо завршницу Евролиге? Ако хоћемо, онда морају да играју странци. Ако хоћемо да афирмишемо нашу децу, морамо да трпимо. Нећемо играти завршницу Евролиге", рекао је Биговић.

Говорећи о фудбалу, оценио је да је за квалитетније домаће такмичење неопходан јачи Партизан, али и да промена односа снага не сме да води реваншизму.

"Звезда је много јача, као што је и Партизан био пре петнаестак година, а Звезда није имала ни за воду ни за струју. И шта ћемо сада? Једно време Партизан нема ни за воду ни за струју, а једно време Црвена звезда. Да ли сада долази време реваншизма Партизана? Ја се надам да не", навео је Биговић.

Биговић каже да жели јаке клубове и првенство у којем ће се до последњег кола одлучивати о шампиону.

"Да ће коначно доћи време да ћемо имати јак Партизан, јаку Црвену звезду и да ће последње коло одлучивати ко ће бити шампион. То је пут", поручио је Биговић.

Поновио је и став да је неопходна приватизација, подсећајући да је о томе говорио приликом претходног гостовања у августу, као и да је некадашњи председник Републике Србије Александар Вучић, говорећи за "Албатрос њуз", помињао навијаче као препреку приватизацији.

Посебно је указао на потребу да се у фудбалу успостави повезан систем рада са млађим категоријама и репрезентацијом.

"Да кренемо да радимо од млађих категорија, да знамо тачно како усмеравамо децу, да стварамо аутоматизме, да стварамо тандеме и да их само преводимо из генерације у генерацију до сениорског тима. Као што то раде Шпанци", објаснио је Биговић.

Као пример преиспитивања досадашњег начина рада навео је размишљања у Црвеној звезди о променама у омладинској школи и ангажовању шпанских стручњака, уз питање како да клуб развија играче за највеће европске екипе и остварује веће трансфере.

Биговић је оценио да начин рада мора да се мења и очекује да ће Немања Видић, Мирко Поледица и њихови сарадници покушати да допринесу тим променама.

Знање и планови уместо партијске књижице

Биговић је навео да су избори у Фудбалском савезу Србије одлагани четири пута, што, према његовој оцени, такође говори о великом политичком утицају на фудбал. Говорио је и о предстојећим изборима у Црвеној звезди у децембру, скупштини Партизана у јануару, за коју сматра да би могла да буде изборна, као и о могућим изборима у Српском ватерполо савезу.

Самарџић се сагласио да је избор руководстава у спортским организацијама постао више политичко него спортско питање. Сматра да људи из спорта треба да имају пресудну улогу у избору функционера.

"Да буду бирани људи који имају визију, идеју, планове, људи који могу то да спроведу, а не, као до сада, партијску књижицу", поручио је Самарџић.

Навео је да програм Студентске листе обухвата и врхунски спорт и олимпијску организацију, као и преиспитивање досадашњег рада.

"Мислим да следи ревизија свега што се дешавало, то могу да кажем, и онда да се подвуче црта и да видимо где смо", рекао је Самарџић.

Више новца није донело и боље резултате

На питање да ли је проблем у висини издвајања за спорт или у расподели средстава, Самарџић је оценио да постоји парадокс – да новца никада није било више, док резултати, како каже, делују као да иду наниже.

"Морају да се виде ти токови новца, где је ишао новац. У неким савезима људи су одлично радили, усмеравали новац где је потребно, за успехе репрезентација, за успехе клубова", навео је Самарџић.

Истовремено, изнео је сумњу да је у појединим случајевима новац извлачен, уз напомену да је утврђивање тога посао за људе који долазе. Самарџић очекује тежак период, али сматра да постоје механизми за решавање проблема и да у тај посао мора да се укључи шира спортска заједница.

"Можда ће и бити мањи буџети, али ми морамо да се навикнемо на то и са тим да радимо", рекао је Самарџић.

Биговић је указао да државна подршка највећим клубовима не мора увек да буде директна. Навео је да је, према подацима које је саопштио "Апел за спас Партизана", Партизан у последње време добио од државе 20 милиона евра, додајући да он сматра да је тај износ и већи.

"Мислим да ће бити мање новца и за Партизан у фудбалу, и за Црвену звезду у фудбалу, и за Партизан у кошарци, и за Звезду у кошарци, можда чак и много мање новца. Питање је да ли ће људи који су у бизнису бити толико заинтересовани као што су сада да помажу и колико ће дуго остати у клубовима", оценио је Биговић.

Самарџић је рекао да су током израде програма разматрани различити модели финансирања, укључујући пореске олакшице за привреду која улаже у спорт. Посебно је указао на значај такве подршке за спортове који тешко могу да буду самоодрживи и профитабилни.

Навео је да су проучавана решења из европских држава и да су вођени разговори и са људима ван Европе, али се сагласио са оценом да би средства могла да буду мања.

Биговић је упозорио да се, уз преиспитивање издвајања, мора водити рачуна и о очувању великих клубова.

"Важно је само да не доживе Црвена звезда у кошарци и Партизан у кошарци оно што су доживели Цибона у Хрватској и Сплит. Дакле, клубови са традицијом, европски великани, којих нигде нема. Не смемо ни то да дозволимо", поручио је Биговић.

Новинар Радио Београда сматра да велика улагања морају да прате и одговарајући европски резултати, како у кошарци тако и у фудбалу.

"Што се тиче Црвене звезде, ја не бројим титуле на домаћој сцени, то је за мене само пука статистика, као што нисам бројао Партизанове титуле када Звезда није имала за струју и воду. Само ме занима Европа", рекао је Биговић.

Оценио је да Црвена звезда у последње две сезоне није направила очекивани искорак у Европи, иако је, како је навео, претходно имала континуитет европских наступа.

"Када је требало да искорачите и да покажете најлепше лице, тада сте најмање дали. Велика штета, душа ме боли што је тако", рекао је Биговић.

Спортисти не смеју да трпе последице због политичког става

Самарџић је поручио да спортисти морају да имају право на политичко мишљење и избор, без страха да ће због тога угрозити каријеру, место у клубу или репрезентацији.

"Спортисти су трпели велики притисак свих ових година, сви смо сведоци и неке аутоцензуре и неког ћутања. Али за мене је и ћутање неки знак, неки одговор на нешто. Не бих сада напао своје колеге, напротив, ја сам за то да свако има право на своје политичко мишљење", рекао је Самарџић.

Додао је да због тог избора нико не сме да трпи последице и да се мора радити на томе да се таква пракса више не понавља.

"Вратићемо се на пример Новака Ђоковића и многих других, и Немање Видића. Свако од нас је у овом периоду нешто прошао што мислим да није заслужио, пре свега играјући за своју земљу и представљајући је", навео је Самарџић.

Некадашњи одбојкашки репрезентативац је додао да држава мора да поштује спортисте који су је представљали, а да носиоци националног признања имају и већу друштвену одговорност.

Биговић је на крају разговора подсетио и на ватерполисте, указујући да се ни према њима друштво није увек односило у складу са резултатима које су постизали.

"Не поштујемо вредности. Хајде да се мењамо, морамо да се мењамо као људи. Морамо да будемо бољи људи", поручио је Биговић.

Гостовање Милана Биговића и Марка Самарџића у Јутарњем програму можете гледати у видео-запису на почетку текста.