Усиков танго смрти и колега Иван од ког стрепи цео боксерски свет

Победом против Данијела Дубое, Олександр Усик потврдио је статус убедљиво најбољег борца у тешкој категорији на свету.

Осим тога, тријумфима над највећим ривалима, али пре свега начином на који је до њих дошао, спасио је бокс од учмалости у коју је упао у претходних двадесетак година.

Крајем 20. века, када је клин у дневној соби Ленокса Луиса коначно добио сврху, започела је ера џинова, који су дугогодишњом доминацијом сатерали популарност спорта у конопце.

Бујице силовитих удараца су пресушиле, а нападачки стил прожет агресивношћу и ризиком изашао је из моде. Динамичне борбе које су гледаоце држале прикованим за мале екране постале су права реткост, што се моментално одразило и на мањак заинтересованости.

Није боксу на рукавицу ишло ни доба у ком пажња траје колико и један краћи reels, али ни рапидни раст УФЦ-а, маркетингом кљуканог чеда Дене Вајта. Пажња која је достигла врхунац 80-их и 90-их почела је да бледи.

Николај Валуев и браћа Кличко посејали су почетком миленијума семе страховладе, чији полодови су били исувише горки за љубитеље "племените вештине", навикнуте на бравуре Мајка Тајсона, Ивандера Холифилда, па и Џорџа Формана.

Нарочито су Виталиј и Владимир својим одмереним и дефанзивним приступом, као и посвећеношћу тактици учинили бокс прозаичним. Недостајала је им је истини за вољу и јача конкуренција, а када су одлучили да је време да шорцеве замене оделима, а ринг политичком говорницом - новчић се само окренуо на другу страну.

У први план су тада изашли ударачи нешто скромније вештине, попут Џошуе и Вајлдера, који би током читаве борбе тражили један савршен ударац, од чије звоњаве су саткане најлепше успаванке.

Заличило би то понекад на златно доба бокса, али је тактика у овом случају била потпуно занемарена, или сведена на само један аспект, што је водило у други, подједнако забрињавајући екстрем.

Аутентичним стилом и још оригиналнијом појавом, вештачко дисање пружио је Тајсон Фјури. А онда је своју шансу добио Олександр Усик.

Апсолутно најбољи на свету

Украјинац је нокаутиравши Дубоу постао први борац икада који је два пута постао неприкосновени светски шампион у тешкој категорији (ВБА, ВБО, ВБЦ и ИБФ).

Такође, Усик је сада по два пута победио Џошуу, Фјурија и Дубоу - најбоље боксере данашњице - чиме је потврдио своју доминацију. На страну што до сада никада није изгубио професионални меч.

Улогу фаворита против Дубое је одиграо за Оскара, приказавши све оно што га је учинило апсолутно најбољим тешкашем на свету. Савршен рад ногу, брзина и покретљивост - због којих је добио надимак "мачка" - остали су његов заштитни знак и са 38 година и делује да нема боксера који би у тим параметрима могао да му парира.

Помогло му је и то што се дуго борио у крузер категорији, у којој је хитрост на много већој цени. Таленат је иначе показао још као аматер, освојивши злато на Олимпијским играма у Лондону 2012. године.

Тежина од око 102 килограма и близина пете деценије не сметају му да се по рингу креће као да плеше, те поред њега противници изгледају као да носе бетонске ципеле, што их на крају и повуче на дно.

Стаклену браду и тело које није толико отпорно на ударце научио је да чува веома добро - пре свега константним кретањем и нападима којима оставља противнике без шансе да узврате - а нарочито неугодним чини га контрагард који увек држи веома високо.

Кроше са именом и дисциплина уместо мотивације

Напад му се заснива на десним директима који испитивачки запљускују противнички гард, након чега углавном следи монсун изазван широким крошеом, најбољим Усиковим пријатељем који се зове Иван.

"Мој леви кроше се зове Иван. Иван је украјинско име. Иван је велики момак који живи у селу и ради за своју породицу. То је јак ударац, Иван. Први пут сам га назвао тако 2018. године у САД, у мечу у крузер категорији", рекао је Усик након победе над Дубоом.

За разлику од легендарних сународника, браће Кличко, Усик је много динамичнији и стално диктира темпо, што га уз комбинацију вештине и агилности чини непобедивим. Ништа од тога, међутим, не би дошло до изражаја без напорних тренинга, који га и у позном делу каријере чине савршено спремним.

"Немам мотивацију, имам дисциплину. Мотивација је привремена. Данас је имаш, а сутра устанеш рано и немаш је више. Када се пробудим рано за тренинг, никада немам мотивацију, имам само дисциплину. Само аматерским спортистима је потребна мотивација", изјавио је Укајинац после борбе на "Вемблију".

Када се обазривије погледа, у нокаут који је Дубоу у петој рунди оставио без заштитне гуме стало је читаво боксерско благо које Усик поседује. Приликом крошеа какав је "Иван", противнику се - ако избегне ударац - обично оставља много простора да узврати на подједанко опасан начин. Не и у Усиковом случају.

У тренуцима када су се пред Дубоиним очима прострле бескрајне украјинске степе и поља прекривена златним класјем, Усик је већ имао руку на десном образу, спреман да се одбрани. Потребе за то пак, није било.

Иако је све ближи пензији, Усик не намерава да се примири, већ је најавио да најбоље тек долази. С обзиром на оно што је приказао у последњих неколико година, љубитељима бокса остаје да верују.