Ренесанса у "зеленој шуми" - какав ће бити крај Тринкијеријеве овогодишње бајке у Жалгирису
Андреа Тринкијери поново је на себи својствен начин за јако кратко време препородио тим који се мучио пре његовог доласка. Питање је само, колико ће овог пута његова магија потрајати.
Након лоше серије резултата која је завршена са шест изгубљених епизода, Жалгирис је два дана пре освита 2024. године одлучио да се растане са Казисом Маквитисом.
Упркос слабој форми, одлука је изненадила многе, с обзиром на то да је само две недеље раније литвански тим издао саопштење у ком је подржао свог тренера, који је истовремено био и селектор литванске репрезентације.
Јасно је ипак било да је Жалгирис иза кулиса неко време спремао вест о Маквитисовој смени, с обзиром на то да је у истој објави именован и његов заменик.
За новог "шумара" изабран је Андреа Тринкијери, који је после истека уговора са Бајерном неколико месеци био без посла.
Очекивања нису била велика, имајући у виду колико је незахвално иштити резултате од тренера који је на пола сезоне дошао у тим који није селектирао, а ком притом јако лоше иде.
Такав сценарио је кроз каријеру заправо одговарао италијанском стручњаку, навикнутом на рад у захтевним условима, те се и овога пута промена одмах осетила.
Полагање темеља за нову сезону
По Тринкијеријевом доласку, Жалгирис је био на скору 5-12 у Евролиги и већ тада је било јасно да је Италијан доведен како би на време почео са склапањем тима за наредну сезону.
То свакако није подразумевало кићење "Жалгирис арене" белим заставама. Макар то није начин на који Тринкијери размишља.
До краја сезоне, зелено-бели су забележили девет победа уз осам пораза, заузевши на крају 14. место на табели, оставивши иза себе Бајерн, Звезду, Асвел и Албу.
Подигао је екипу, брзо успоставио основе своје тактике, која се брзо примала где год да ју је посадио, због чега му није много замерено на каснијем неуспеху у првенству.
Током своје каријере, 56-годишњи стратег се профилисао као стручњак за куп такмичења, а успеси у лигашком формату су му често измицали, што је делимично поправио у Бајерну.
Сенке прошлости су га међутим поново сустигле у финалу литванског првенства, где је Лијетувос ритас био бољи са 2:1 у серији у којој су све победе остварили гости.
Навијачи нису били срећни, али су им се незадовољне гримасе развукле у осмехе већ неколико месеци касније, иако ни припреме за нову сезону нису много обећавале.
Јефтин, али одлично укомпонован састав
Већина европских клубова није превише транспарентна када су платни спискови њихових екипа у питању. Жалгирис није један он њих.
Литвански клуб је 13. септембра објавио списак свих играча на ростеру са тачним износом њихових годишњих плата, што је изазвало различите реакције љубитеља европске кошарке.
Прво што је привукло пажњу била је чињеница да поред побројаних имена није било ниједног износа од седам цифара.
Најплаћенији играч Жалгириса тренутно је бивши играч Партизана Ален Смаилагић, који зарађује "тек" 780.000 евра годишње. Други је Едгарас Улановас са 650.000, а трећи Силван Франциско, још једна летња придошлица, са 530.000 евра.
Седам играча стигло је у Каунас током лета, с тим да је Тајрон Валас брзо напустио клуб, те је у тиму остало само пет странаца. Осим поменутих Смаилагића и Франциска, ту си искусни Брајант Данстон, Метју Мичел и Брејди Манек.
Остатак тима чине домаћи играчи. Осим искусног Лукаса Лекавичијуса, Жалгирис на бековским позицијама располаже са младим Довидасом Гедрајтисом и Дејвидасом Сирвидисом, а шансу чека и тинејџер Мантас Јузенас.
Игнас Браздејкис, чију половину плате покрива Олимпијакос, покушава да пронађе форму која би га можда вратила у НБА, а Улановас и Арнас Буткевичијус доносе искуство и стабилност.
Манек, који од промене имиџа неодољиво подсећа на Лерија Бирда, са својих 206 центиметара представља велику претњу у шуту за три поена, док се Мичел још увек тражи.
Данстон и Лауринас Бирутис задужени су за обезбеђивање обруча.
На прву лопту - изузетно "танак" еворлигашки састав који не би требало да има шансе поред великих буџета какве имају грчки, шпански, француски, турски, па и српски клубови.
Тринкијери је пак, поново изненадио.
Прво место и готово савршен почетак сезоне
После још једне у низу тесних победа против Монака у седмом колу Евролиге, екипа Жалгириса осамила се на првом месту са скором 6:1.
Била је то пета победа у низу зелено-белих, а једини пораз претрпели су у Пиреју, где је победу било и нереално очекивати.
Нису били очекивани ни тријумфи против Барселоне и Монака, а безизлазно је деловала и ситуација у Милану, где су губили 27 разлике од Олимпије, али су из сваког од тих сусрета излазили као победници.
Победили су још и Виртус и Макаби и на тај начин се нашли на лидерској позицији.
Каунас и до сада није био пожељна дестинација за гостовања, а после првих седам кола, клубови који ће морати да путују у Литванију црвеном бојом заокружују тај датум у календару.
Тринкијери је од вазда неугодног противника направио тим од кога сви презају и који је до сада савршено кажњавао сваки пропуст противника.
Сви недостаци прикривени су изузетно агресивном одбраном, тимском кошарком и шутом споља. Чак и ако успете да победите, што је до сада успео једино Олимпијакос, мала је вероватноћа да ће то били лако и без батина.
Основе нису мењане, те је Жалгирис - као свака права литванска екипа - у врху по броју покушаја за три поена.
Осим тога, иако су на првом месту, нису међу водећим екипама ни по једној значајној статистичкој категорији. Напротив, претпоследњи су када је број постигнутих поена по мечу у питању.
Ни то им очигледно не представља превелики проблем
Францисков плес и велико НБА појачање
Све до прве утакмице, није се знало коју верзију Франциска ће Жалгирис добити.
Иако способан да буде ноћна мора сваке одбране када уђе у ритам, Француз је често био склон претеривању и жутим минутима, због чега је између осталог и одстрањен из репрезентације.
Како ствари стоје на почетку - добили су бољу верзију. Франциско је тренутно пети по броју асистенција у просеку и бележи нешто више од 11 поена, уз нешто лошији проценат шута за три.
Готово сав нападачки потенцијал екипе налази се на бековским позицијама, с обзиром на то да су Сирвидис и Гедрајтис после Француза заслужни за највећи број поена.
Остали свој највећи допринос пружају у одбрани и на офанзивном скоку, уз Смаилагића који игра све боље.
Јасно је ипак руководству да би на дуже стазе овај састав могао да се мучи и изгуби почетни моментум, а апетити су очигледно порасли. Стога је на велико изненађење многих ангажован Луни Вокер, некадашњи бек Сан Антонија, Бостона и Бруклина.
Неколико дана се говорило о томе да Вокер тражи европски ангажман, али су као опције фигурирали Барселона и Реал Мадрид. На крају је некадашњи избор прве рунде завршио у Каунасу.
Најбоље партије пружао је у Сан Антонију пре три године, бележивши у просеку скоро 13 поена по мечу за око 25 минута.
Са њим у саставу, уз изузетан тимски дух и незгодан домаћи терен, Жалгирис ће сигурно направити искорак у односу на неколико претходних сезона, иако је тешко очекивати да ће остати на првом месту.
Плеј-ин након оваквог почетка не би требало да им измакне, а уколико наставе у сличном ритму, могуће је и да заврше у првих шест, чиме би аутоматски обезбедили пласман у четвртфинале.
На фајнал-фору су последњи пут били 2018. године, а шансе за поновни пласман на завршни турнир од тада никада нису биле веће.
Наставак серије победа Жалгирис ће потражити у Минхену, где се од 20.45 састаје са Бајерном.
Коментари