Бескрајни црвени круг и у њему Звезда 

На почетку беше нада. Мноштво нових играча, слаткоречива обећања и велика очекивања. Довољно за веру у другачији исход, упркос добро знаном почетку, на ком су пик енд рол “вртели” духови прошлости. 

Поново је, као по навици, почело лоше. Поново је, недуго затим, смењен главни тренер. Поново су појачања, макар њихов већи део, више одузимала него доприносила. Поново се побеђивало тамо где се није очекивало, а губило где се није смело. Поново су се решења тражена у ходу завршавала грешкама у корацима. Поново је недостајало мало и поново је, упркос свему, тињала нада, све док је, поново, у свом кљуну није однео албатрос. 

Дежа ви. Реприза. Дан мрмота. 

Била је Црвена звезда ове сезоне, као и прошле, увек надомак успеха у Евролиги. Надомак места која воде у доигравање, важних победа у тесним мечевима, правих појачања и достизања променљивих циљева. Но, упркос томе што се крајњи резултат дао наслутити, нада међу навијачима није умирала, све док није остала без свести у ветровитом Берлину. 

А тамо је у "Мерцедес-Бенц арени" пуштана реприза готово сваке Звездине утакмице из текуће сезоне. Поново је кренуло споро, а наставило се трагично. Поново је напад без Милоша Теодосића био статичан, а избор шута упитан. Поново је комуникација у одбрани изостала, а сигурност у скоку ишчезла. 

Поново је Јаго дос Сантос превише држао лопту без решења, оправдавајући критике које су га као сенка пратиле упркос бољој форми. Поново је Дејан Давидовац исказао неодлучност због које, нажалост, није направио већу каријеру. Поново је Фреди Гилеспи показао да дресови са грбом Евролиге нису кројени за њега, а Мајк Тоби да се, упркос свим шансама, једноствано није снашао. 

Унаточ свему томе, поново се као и много пута раније Звезда у другом полуврмену вратила у меч. Поново је, у маниру правог шампиона какав и јесте, повукао Адам Ханга. Поново су “црвено-бели” имали прилику да у завршници пруже вештачко дисање нади својих навијача и избришу из сећања лошу игру. Поново је ипак недостајало мало. Једна добра одбрана, дефанзивни скок, искоришћена бацања или погођена тројка - разлика између оних испод и изнад црте. 

Превише понављања да би се очекивао другачији исход. 

Цела Звездина сезона стала је у једну утакмицу. Утакмицу коју је екипа Јаниса Сферопулоса поново изгубила, иако је имала прилику да евентуалном победом преокрене сезону у завршници и изађе из зачараног круга. 

Осим наведеног и уобичајеног, овога пута су и повреде значајно допринеле лошим резултатима. Играчи од којих је зависио иначе троми напад изостали су у кључним моментима сезоне, а замене су касно стигле. 

Јанис Сферопулос показао се као одлично решење када је одржавање расположења и заједништва у свлачионици у питању. У већем делу сезоне изгледало је да извлачи максимум из екипе коју је затекао, иако је било утакмица у којима је деловало да припрема није најбоље одрађена или да макар није спорведена на очекивани начин. Његова судбина је стога такође огрнута велом мистерије. 

Осцилација у игри, али и ставу и залагању је било превише, те је иста екипа била у стању да у једном полувремену изгледа у потпуности потонуло и малокрвно, да би у другом беспоштедном борбом враћала наду навијачима. За највише домете, то ипак није довољно. 

А када се буду сводили рачуни, а сводиће се, иако ће касније вероватно завршити на дну нечије фиоке, највећи трн у оку биће порази од екипа са дна табеле. Ни то наравно није први пут. Питање је само може ли Звезда да се извуче из бескрајног круга у који је запала и који јој, осим уверења у верност навијача, није донео ништа добро.

Евролигашка сезона међутим још увек није готова. Нада се налази у коми и у тешком стању је из Берлина превезена у Београд. Звезду очекују две веома тешке утакмице на домаћем терену у оквиру дуплог кола против Валенсије и Барселоне из којих мора да изађе као победник, уколико жели да своју верну пратиљу одржи у животу. Прогнозе, међутим, не делују нимало обећавајуће.