Један је Пеле

Листа изгледа овако:

1. Пеле (Бразил) - СП Шведска 1958

Сјајни бразилски ас, који је касније у многим анкетама проглашен за најбољег фудбалера света свих времена, на међународној позорници дебитовао је на Мундијалу у Шведској 1958. Невероватним играма у завршници турнира 17. годишњи Пеле најавио је изванредну каријеру, коју је крунисао освајањем чак три титуле првака света.

2. Дијего Марадона (Аргентина) - СП Мексико 1986

О његовом невероватном наступу на Мундијалу у Мексику 1986. године можда најбоље сведочи чињеница да многи хроничари светских шампионата победу Аргентине на том првенству поистовећују са Марадониним тријуфмом.

Аргентински ас бриљантно је предводио гаучосе до шампионског трона, а његова два потеза на утакмици са Енглеском - акција у којој је сам предриблао одбрану противничког тима и постигао гол, као и лукава превара, када је руком савладао голмана Питера Шитона најупечатљивији су догађаји свих досадашњих Мундијала.

3. Жист Фонтен (Француска) - СП Шведска 1958

Иако је место у репрезентацији Француске обезбедио тек након повреде Ренеа Билара Фонтен је несвакидашњим гоглетерским умећем обележио Мундијал у Шведској.

На шест мечева Фонтен је постигао 13 голова, што је рекорд коме нико да сада није успео чак ни да се приближи. Захваљујући његовим головима Француска је у Шведској освојила треће место, што је дуго година био најбољи мундијалски успех триколора.

4. Герд Милер (СР Немачка) - СП Мексико 1970

Немачки голгетер, који је због изузетне ефикасности добио надимак Бомбардер, на шампионату у Мексику је постигао чак десет голова.

Милер је на том турниру поставио и несвакидашњи рекорд, пошто је на две узастопне утакмице, против Бугарске и Перуа успео да постигне хет трик.

5. Паоло Роси (Италија) - СП Шпанија 1982

Оспоравани италијански гоглетер Паоло Роси пуну афирмацију стекао је на шампионату у Шпанији 1982. Иако због суспензије две године пре почетка тог турнира није одиграо ни једну утакмицу Роси је био најзаслужнији за тријумф Италијана, који су на трећи шампионски трофеј чекали пуне 44 године.

Центарфор азура у другом делу такмичења редом је рушио фаворите и са шест постигнутих голова практично сам елиминисао фаворизовани Бразил, неугодну Пољску у полуфиналу и начео немачку одбрану у утакмици за светску круну.

6. Еузебио (Португалија) - СП Енглеска 1966

У првом наступу Португалије на шампионатима света заблистао је Еузебио. Захваљујући његовом несвакидашњем таленту, који је представљао комбинацију, брзине, снаге и вештине Португалија је на свом мундијалском дебију успела да стигне до полуфинала.

7. Шандор Кочиш (Мађарска) - СП Швајцарска 1954

Ненадмашни гоглетар мађарског тима преузео је, након повреде Ференца Пушкаша, лидерску улогу у екипи, коју су сви сматрали апсолитним фаворитом петог првенства света.

Са 11 голова Кочиш је предводио лаку коњицу до финала, а у мундијалску историју ушао је и као први играч који је на једном мундијалу постигао два хет трика.

8. Гаринча (Бразил) - СП Чиле 1962

Јадан од најбољих дриблера у историји светског фудбала обележио је шампионат у Чилеу. Иако му је надимак био Птичица Гаринча је, након Пелеове повреде, храбро преузео лидерску улоги и вешто је предводио кариоке до новог шампионског трофеја.

9. Зинедин Зидан (Француска) - СП Француска 1998

Изузетне лидерске способности Зидан је доказао на шампионату у Француској. Захваљујући његовој креативности триколори су пред својим навијачима постигли највећи успех, а најбољи светски фудбалер у последњих 15 година сјајне игре зачинио је са два гола у финалном мечу против Бразила.

10. Ђузепе Меаца (Италија) - СП Италија 1934

Легендарни италијански голгетер Ђузепе Меаца обележио је друго првенство света. Центарфор миланског Интера био је кључни играч азура у њиховом шампионском походу и најзаслужнији за велику радост домаћих навијача и италијанског диктатора Бенита Мусолинија.