Пријатељство Игите и Пабла Ескобара због којег је "лудак" завршио у затвору

Хосе Рене Игита Запата једна је од најупечатљивијих, уједно и најконтроверзнијих фудбалских фигура 20. века.

Колумбијанац је редефинисао голманску позицију и утабао пут за чуваре мреже као што су Виктор Валдес, Мануел Нојер и Уго Лорис.

Иако је готово на свакој утакмици направио фудбалско чудо, највише ће га памтити по "шкорпион-шуту" који је извео пре 30 година против Енглеске.

Био је неустрашив и харизматичан, како на терену, тако и ван њега.

Због Медељина и статуса међу сународницима имао је поштовање и дивљење и Пабла Ескобара, краља кокаина и најозлоглашенијег човека осамдесетих.

"El Loco" и (Р)еволуционар

Игита је био зависник од адреналина, на терену је волео да се коцка, ризиковао је много, губио је и побеђивао са стилом.

Карлос Валдерама, његов дугогодишњи саиграч, у документарцу који је избацио Нетфликс рекао је да му је надимак El Loco (лудак) приличио.

"Увек је радио оно што ниједном голману не би пало на памет. Дриблао је и излазио на половину ривала, а када би узео лопту да шутира слободњак или пенал, нико није могао да му је одузме, био је лудак, али добар лудак", сматра један од најбољих колумбијских фудбалера у историји.

Био је најзаслужнији што је Атлетико национал први пут у својој историји освојио титулу Копа либертадореса 1989. године.

Управо је Национал створио окосницу колумбијске репрезентације која ће играти на Светским првенствима 1990. и 1994. године.

У Италији је 1990. игра "кафетероса" наговештавала да ће достићи саму завршницу такмичења. Играли су тимски и без поштовања према ривалима, а Игита је уз Марадону био највећа звезда турнира.

Све се ипак срушило када је El Loco на тридесетак метара од гола пожелео да дрибла искусног Рожеа Милу.

Камерунац му је украо лопту, а потом и постигао гол који је афричку репрезентацију послао у четвртфинале, а Колумбију на аеродром за Боготу.

Игитине лудорије на голу у Италији имале су последице и на фудбалску игру. Рискантни начин којим је решавао стресне ситуације дриблинзима, а не хватањем лопте свидео се како навијачима, тако и челницима Светске фудбалске асоцијације.

По окончању шампионата на ком је потрошено највише времена одржана је седница Фифе на којој је установљено правило које је забранило голманима да хватају лопту када им је фудбалери из сопственог врате ногом.

Овако је игра знатно убрзана, поготово у тренуцима неизвесног резултата.

Ескобар, Молина, отмица и робија

Био је пријатељ Пабла Ескобара и то га је коштало слободе. Њихово познанство почело је у периоду када се Ескобар бавио политиком и био конгресмен, а најпознатији сусрет имали су 1991. године када га је Игита само десет дана по "хапшењу" посетио у Катедрали.

Постојала је прича да је са краљем кокаина у затвору играо и фудбал том приликом, али је нико није потврдио.

Са 28 година, Игита је требало да буде на врхунцу каријере на Светском првенству 1994, али је уместо тога елиминацију селекције гледао на малом екрану.

Био је индиректни учесник отмице у којој су протагонисти били нарко-шефови Пабло Ескобар и Карлос Молина.

Ескобар је почетком деведесетих био у паду моћи, губио је рат са владом и ЦИА, али и поверење својих сарадника па је био принуђен да се врати отмицама и пљачкама.

Сплет околности у којима није очекивао да ће се наћи натерао га је да 1993. године киднапује кћерку доскорашњег сарадника Гилберта Молине Морена. 

С обзиром на статус који је Рене Игита имао у Колумбији у том периоду био је једина особа која је могла успешно да обави размену. 

"Звао ме је председник Атлетико национала и рекао да један велики навијач клуба има проблем јер му је картел отео тринаестогодишњу кћерку. Мислио сам да ја немам ништа с тим, али ме је он брзо разуверио рекавши да треба да носим откупнину и да сам због свог статуса гаранција да се девојчици ништа неће догодити", описао је Игита како је дошао у незавидну позицију.

Када неко толико моћан зове и тражи услугу, остају само две опције. Да се посао прихвати и да буде богато награђен или одбије и да се сносе последице опасне по живот.

"Узео сам новац и сео у ауто и отишао кући. Четири Паблова човека дошла су код мене по откупнину. Када сам их питао где је девојчица, јер нису дошли с њом, рекли су да морам да им верујем. Њих тројица су отишли, а један тип је остао код мене неколико сати. Тек идућег дана добили смо позив са упутствима где треба да одемо", причао је El Loco.

Обузела га је неописива срећа када је коначно угледао Марселу.

"Стали смо код универзитета у Медељину, а око нас су се окупили студенти да ми траже аутограм, једна девојчица ме је вукла за панталоне, а ја сам јој говорио да се стрпи мало. Потом је рекла да је она Марсела... Обузела ме је срећа, подигао сам је и однео у ауто", описао је њихов сусрет.

Молинина кћерка је уз асистенцију Ескобаровог пријатеља после месец дана враћена кући жива и здрава.

Игита је као награду за своју "помоћ" добио 50.000 долара, али и седам месеци затвора без суђења. Ово је значило да по ослобађању није био у форми за учешће на Мундијалу 1994. године. 

Касније се правдао и рекао да је то урадио сматрајући да чини добро дело.

Фудбал је играо 25 година, за селекцију Колумбије одиграо је 68 утакмица, а током каријере је постигао 43 гола, што га чини једним од најефикаснијих вратара у историји.