Мадринг, стаза Формуле 1 која je и пре премијерне трке названа „убицом болида“

Ново поглавље у историји Формуле 1 у Шпанији исписује се на асфалту Мадринга. Стаза у Мадриду први пут је домаћин најбржем циркусу на свету 2026. године, чиме се Формула 1 после више од четири деценије враћа у шпанску престоницу.

Нова стаза истовремено је велика мистерија са репутацијом „убице болида“ и „нови лист“ шампионата који подсећа на добро познате стазе Формуле 1. Брза секција оставља утисак сличан деоницама Џеде, док технички захтевнији део показује сличности са стазом у Мајамију.

Управо та комбинација чини занимљивим питање који ће се болиди најбоље прилагодити.

Историјат Стазе Мадринг

За мото-трке Шпанци су се интересовали још крајем 19. века, а страст ка аутомобилизму у овој европској земљи добила је своје темеље већ са првим такмичењима одржаним током прве деценије прошлог века.

Са улица каталонског градића Сиџеса, тркачки аутомобили, 1913. године, пребацили су се у Гвадараму, седамдесетак километара од Мадрида, због такмичења које је организовао Краљевски аутомобилски клуб Шпаније. Током 20-тих и 30-тих година 20. века, место састанка љубитеља брзе вожње била је стаза Ласарте у Баскији.

Светском шампионату Формуле 1, Велика награда Шпаније придружила се 1951. године организујући трку на стази Педралбес у Барселони.

Формула 1 1968. године долази надомак Мадрида где је стаза Харама била домаћин такмичења. Смењујући се са стазом Монжуик у Барселони, Харама је дочекивала болиде до средине 70-тих година. Уследио је период соло доминације Хараме који, нажалост, није био дугог даха. Последње издање Велике награде Шпаније одржано у Мадриду било је 1981. године након чега Андалузија постаје домаћин шпанске рунде светског шампионата.  

Формула 1 и Велика награда Шпаније поново су у Мадриду 2026. године, на потпуно новој стази названој Мадринг, по угледу на легенде мото-спорта попут Хунгароринга. Мада неки, на основу првих утисака о стази, указују на енглески превод ове сложенице (mad+ring, ненормалан, луд прстен). 

Нова мадридска стаза намањена елитном аутомобилизму изграђена је у околини изложбеног центра ИФЕМА Мадрид, у североисточном делу престонице, а њена конфигурација спаја јавне саобраћајнице и посебно изграђене делове. Управо та комбинација требало би да дâ Мадрингу карактер стазе која балансира између уличне и класичне перманентне тркачке трасе.

Пројекат је званично представљен у јануару 2024. године, када је Формула 1 објавила да ће Мадрид од 2026. до 2035. бити домаћин Велике награде Шпаније. Првобитни план предвиђао је стазу дугу 5,47 километара и 20 кривина, али је конфигурација током развоја пројекта мењана. Коначна верзија је нешто краћа и има више кривина.

Заслужан за дизајн нове Ф1 стазе у Мадриду је Јарно Зафели, познати италијански инжењер и дизајнер тркачких стаза. Оснивач је компаније "Dromo" која је била ангажована за пројектовање, унапређења безбедности и реконструкцију неких од најпознатијих светских  тркачких стаза као што су Силверстон, Спа, Аутодром Монца и Зандворт.

Радови су почели у априлу 2025. године, а први круг по тек асфалтираној стази возио је Карлос Сајнц у мају 2026. године. Возач Вилијамса, који је амбасадор Мадринга, тада је описао стазу као хибридну, техничку и брзу, са дугим правцима, зонама снажног кочења и низом кривина које се брзо смењују.

Изградњу су пратиле бројне контроверзе, приче о отказивању учешћа у шампионату 2026. године због кашњења радова, протести и петиције против тркачке стазе на овој локацији, о вишеструком премашивању буџета, а један од услова да Мадринг добије дозволе за изградњу био је да бункери из времена Шпанског грађанског рата остану очувани. По бункерима поред којих се налази, осма крвина стазе названа је Бункер.

Прва трка на Мадрингу заказана је за 13. септембар 2026. године, у 15 часова по нашем времену. Такмичење у Мадриду је 14. рунда овогодишњег шампионата.

Особине стазе

Мадринг је нова и једна од најнеобичнијих стаза у календару Формуле 1. Дуга је 5.416 метара, има 22 кривине, а њену конфигурацију чине брзе деонице, техничке секције, оштра кочења, успони и падови укупне висинске разлике 26 метара и два тунела. Тестирања су показала да болиди на најбржим деловима достижу и до 340 километара на час.

Комбинација новоизграђеног дела трасе и јавних саобраћајница око комплекса ИФЕМА даје стази карактер хибрида између уличне и сталне тркачке стазе.

Главни стартно-циљни правац дугачак је 589 метара, док је деоница од стартне линије до прве кривине једна од најкраћих у шампионату и износи приближно 200 метара.

Возачи до прве кривине стижу брзином од око 320 километара на час, а затим морају снажно да коче и успоре на око 100 километара на час. Прва кривина зато представља једну од најбољих прилика за претицање, али је и доказ да је прецизност од самог старта трке од пресудног значаја.

Прва и друга кривина чине вишеструки завој као створен за грешке док трећа кривина, названа Орталеза по оближњем мадридском кварту, уводи возаче у један од најбржих делова стазе. Следи дугачка права деоница и кривина број четири којима болиди могу да прођу брзином и до 340 километара на час.

Део стазе дизајниран са намером да омогући претицање и пружи много узбуђења чине кривине 5 и 6 (такође направљене у стилу шикане) које пролазе испод надвожњака ауто-пута.

Један од технички најзахтевнијих делова Мадринга почиње успоном уочи још једне етапе стазе назване по оближњем насељу – Субида де лас Каркавaс. Дуж деонице између шесте и седме кривине, која је највиша тачка стазе, треба савладати и висинску разлику од око десет метара. Комбинација успона, слепе кривине и промене нагиба захтева од возача прецизну процену брзине и положаја болида.

Траса затим води кроз брзи део Валдебебаса, све до вишеструког завоја коју чине десета и једанаеста кривина. Ова шикана има задатак да успори болиде пред најупечатљивију тачку читавог круга – кривину Ла Монументал. Дванаеста кривина дуга је готово 550 метара и има нагиб од чак 24 одсто, што је чини најдужом кривином са нагибом у календару Формуле 1, а болиди кроз њу пролазе око шест секунди. Често поређена са ареном за кориду, Ла Монументал би требало да постане једно од главних обележја стазе, стварајући простор за брзе дуеле „точак уз точак”.

После Монументала следи неколико брзих повезаних кривина, а затим још једна важна зона за претицање у 17. кривини. Завршни сектор доноси комбинацију брзих и спорих кривина, укључујући тунел, пре него што 21. и 22. кривина врате болиде на стартно-циљни правац.

Захваљујући променама надморске висине, сложеном распореду и бројним брзим деоницама, Мадринг је дизајниран тако да од возача захтева стално прилагођавање – од максималне брзине и снажног кочења до прецизног проласка кроз техничке секције. Његов најпрепознатљивији симбол без сумње биће Ла Монументал, кривина која овој модерној стази даје посебан карактер.

Стратегије за Велику награду Шпаније

И поред безброј пролазака Мадрингом на симулатору, теста који су Фераријеви возачи спровели у јулу и пробне трке Формуле 3 у августу, тек прва права трка може да открије ћуд нове мадридске тркачке стазе. Уска конфигурација стазе, окружена зидовима, не оставља нимало простора за грешку, а изгледа ни за надокнаду времена нити изгубљених позиција.

Зато нема лаког пута до стратегије уочи издања Велике награде Шпаније 2026. године.

На стази на којој је све непознаница, може да се рачуна тек на неколико ствари. Брзе кривине, посебно Ла Монументал љуштиће гуме, а екстремне брзине и зидови близу стазе диктираће стратегију трке.

Иако тимови у главну трку улазе са скромном количином података прикупљених на слободним тренинзима и током квалификација, аналитичари предвиђају стратегију са два одласка у бокс због изражене термичке деградације која се очекује на деловима стазе са нагибом.

Будући да могућности за претицање делују ограничено, на новом терену важније је него икада кренути са најбољих позиција на гриду. Ту прилику зграбио је Ландо Норис који је освојио пол позицију, а прате га Кими Антонели, Макс Ферстапен и Луис Хамилтон.

Возачи и тимови активно се припремају и за велику вероватноћу изласка безбедносног возила и потенцијалне прекиде трке (црвене заставе) током трке од 57 кругова.

Уписано у историју Формуле 1

Иако Мадринг тек треба да испише своја поглавља у историји Формуле 1, Мадрид има дугу везу са најпрестижнијим аутомобилским шампионатом. Пред новом стазом је тежак задатак да сустигне Хараму која је оставила дубок траг у ауто-мото спорту.

Траса надомак шпанске престонице била је домаћин девет трка светског шампионата, што ће Мадринг престићи већ током трајања првог уговора који подразумева одржавање такмичења Формуле 1 на овој стази до 2035.

Мадринг је замишљен као модерна стаза која ће комбиновати градско окружење, брзе делове и техничке секције, са циљем да понуди другачији тип изазова од осталих стаза у календару.

Прва трка на Мадрингу зато има посебну тежину. Она није само још једна Велика награда у распореду такмичења, већ почетак нове ере Формуле 1 у шпанској престоници. 

Од 2026. године Мадринг има прилику да створи сопствену историју – првог победника, први најбржи круг и, иако можда не у свом премијерном наступу пред обожаваоцима ауто-мото спорта, неки тренутак који ће се годинама препричавати.

За сада је сигурно да ће негде остати записано да је и пре прве званичне трке одржане на Мадрингу, стаза добила епитет застрашујуће, возачи Формуле 3 након пробне трке назвали су је „Џеда на стероидима“, а да је публика са зебњом очекивала Велику награду Шпаније 2026. након што је за трасу крај Мадрида почео да се користи израз „убица болида“.