Читај ми!

Момо Капор – књижевник, радијски водитељ и телевизијска звезда

Момчило Момо Капор (1937–2010) био је књижевник, сликар, један од уредника и водитељ чувене емисија „Круг 202” Радио Београда. Био је и водитељ Другог програма Радио-телевизије Београд и једна од првих телевизијских звезда. Био је и водитељ емисије „Студио 3”, у којој је први пут уведена форма интервјуисања гостију уживо у студију.

Мало је познато да је био и један од сценариста за филм „Валтер брани Сарајево”. Поред тога је написао бројне сценарије за кратке игране филмове као и синопсисе за документарне филмове.

Рани књижевни радови младог Капора су телевизијске критике, које су објављиване двапут месечно у „Књижевним новинама”. Својевремено је сматран једним од најпознатијих и најчитанијих наших писаца. Критичари и теоретичари књижевности га сматрају родоначелником ,,џинс прозе”. Неки од његових најважнијих романа су: ,,Белешке једне Ане”, ,,Фолиранти”, ,,Ада”, ,,Фолиранти”. Момо Капор се поред писања бавио и сликарством.

Између осталог, Момо Капор је писао и радио-драме, а о стварању те врсте уметничког текста написао је:

,,Да би се писала радио-драма, потребно је пре свега волети радио. То је све теже због агресивне телевизијске најезде што тера звук на повлачење у сенку и други план пред немилосрдном поплавом вртоглавих призора (…) Многи од наших савременика се још добро сећају времена у коме су завиривали у ту прашњаву кутију, одгонетајући где се крије брбљиви патуљак са толико смисла за музику свих инструмената и свих речи (…) Чудан је то посао причати ноћне приче непознатим слушаоцима којих има више милиона. У какве собе све стиже та прича? Шта ће изменити у животима оних који су је чули (…) Радиодрамски писац игра наслепо. Он никада не зна хоће ли половина слушалаца, пре него што се драма коју је написао заврши, потражити другу станицу. Он такође не зна ни да ли је успео, јер особе којима је причао причу остају сакривене завесама анонимности” (одломак из текста ,,Магично око радио-драме”, у књизи ,,Књижевност и радио” Ђ. Малавразића).

Радио адаптација дела Моме Капора „011” емитована је на Радио Београду у мају 1991. године.

Радња дела: Џорџ, односно – Ђока, супруг јунакиње, научен је да псује на српском. За јунакињу је Пикадили сквер ‒ Славија, Централ парк – Калемегдан, а Јелисејска поља су Улица кнеза Милоша. Једним позивом на 011 из иностранства, Београд је увек ту. Та чежња да се двадесет дана годишње проведе у Београду, након доласка у родни град претвара се у тескобу. Живети у Београду значи удисати смог. Момо Капор истовремено је био ироничан и носталгичан према Београду, метрополи некадашње Југославије.

Улоге тумаче: Радмила Ђуричин и Михајло Јанкетић
Лектор: Нада Андрејић
Тон-мајстор: Томислав Перић
Музички сарадник: Предраг Стаменковић
Инструментални извођач: Саша Субота
Редитељ: Ивана Вујић
Уредник емисије: Звонимир Костић
Уредник серије: Оливера Коларић
Производња: Драмски програм Радио Београда.


Награда „Момо Капор” је годишње признање које додељује задужбина „Момо Капор”. Награда се додељује наизменично за доприносе у књижевности и ликовној уметности, на дан рођења Моме Капора, 8. априла, у Свечаној сали Скупштине града Београда.

Извор: Звучни архив

недеља, 01. септембар 2024.
32° C

Коментари

Juga
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Trudnoca
Бесплатна вантелесна оплодња и у Нишу
Pun mesec
Како Месец утиче на физичко и ментално здравље
Mirjana
Преминуо Игор Холодков
Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару