Уредници Радивоје Лола Ђукић и Новак Новаковић

Био је одговорни уредник Забавног програма Радио Београда, један од утемељивача Телевизије Београд и оснивач Хумористичког позоришта у Београду – данашњег Позоришта на Теразијама. Радио је и као први уредник Програма за децу и младе Радио Београда 1, а у Телевизији Београд од њеног оснивања био је помоћник директора за продукцију, главни и одговорни уредник културно-уметничког програма (до 1963. г.). Највећи део своје активности на Телевизији Београд посветио је хумористичком програму.

Радивоје Лола Ђукић је у тексту ,,Нови почетак” о Радио Београду написао:

,,Почетак Радио Београда у ослобођеном Београду био је необичан, као што је и сам програм стално узбудљив и пун непредвидљивих ситуација. Први велики митинг одржан је пред Народним позориштем, на чијем су балкону били највиши руководиоци, пре свих, наравно, Јосип Броз Тито, и преко звучника, који су били постављени свуда по граду, најављиван је почетак програма Радио Београда (…) Постављен сам 1. маја 1945. за уредника Дечјег програма Радио Београда. Био је то програм пун импровизација, јер смо сви ми, и деца и одрасли, глуматали, певали и декламовали уживо. Моја специјалност је била да читам приче за децу у којима је било доста животиња и да имитирам животињске гласове. Касније је дошао Мића Татић, који је то радио професионално и много боље од мене, али и ми смо се добро забављали и многи људи с Радија долазили су испред прозора који постоји између студија и технике да ме гледају како се кревељим, мјаучем и лајем” (одломак из књиге ,,Књижевност и радио” Ђорђа Малавразића).

Иза Радивоја Лоле Ђукића остало је преко 200 хумористичких емисија, телевизијских комедија и сатира које је најчешће сам режирао, остали су рукописи, белешке, слике, књига сећања ,,Склеротични мемоари”; серије: ,,Сервисна станица”, ,,На тајном каналу”, ,,Музеј воштаних фигура”, ,,Црни снег”, ,,Људи и папагаји”, ,,Огледало грађанина покорног” и многе друге; филмови: ,,Балада о свирепом”, ,,Златна праћка”, ,,Срећа у торби”, ,,Нема малих богова” и други. То су све дела су по којима ћемо памтити овог неуморног ствараоца.

Новак Новаковић је новинарством почео да се бави 1948. године, пишући за часопис ,,Рад”, мада му је прва хумореска објављена у загребачком листу ,,Керемпух” годину дана раније. Убрзо потом је прешао у редакцију већ реномираног ,,Јежа”. Као млад новинар лично је сарађивао с књижевницима Станиславом Винавером и Владаном Стојановићем. Новакови прилози и доцније су објављивани у свим значајнијим југословенским часописима. Био је члан Удружења новинара Југославије.

Узлет у каријери Новака Новака представља његово ангажовање у пионирским корацима београдске телевизије. Након неколико година проведених у Радио Београду, где је био уредник рекламних емисија и јутарњег програма, од 1957. године налазио се на месту уредника хумористичког програма Телевизије Београд, на ком ће остати до 1988. године, кад је пензионисан.

Изузетно плодан опус Новака Новака најпре се остваривао кроз сарадњу са редитељем Радивојем Лолом Ђукићем. Многе хумористичке серије овог тандема су владале малим екранима шездесетих година XX века. Неке од њих су: „Сервисна станица” (1959–1960) и „Нема малих богова” (1961).

Тонски запис из емисије „Добро јутро децо”. Радивоје Лола Ђукић био је водитељ и уредник прве дечје емисије и Дечјег програма 

Извор: Звучни архив Радио Београда