понедељак, 16.11.2026, 12:26 -> 12:33
Извор: Катарина Павловић Бачи
Када сећања проговоре, а опрост постане лек - Драган Јаковљевић представио нову књигу у Будимпешти
У свечаној сали будимпештанске палате Текелијанум, испуњеној до последњег места, одржано је књижевно вече посвећено најновијој књизи мемоарских прича и есеја „Опрост” књижевника Драгана Јаковљевића, објављеној у издању издавачке куће ЗИД.
Ово књижевно окупљање, проткано разговорима о животу, сећањима, људским односима и снази праштања, прерасло је у вече испуњено емоцијама, поезијом, музиком и размишљањима о темама које се тичу сваког човека. Поред аутора, у представљању књиге учествовале су уредница издања Драгана Меселџија, која је овом приликом била и модератор програма, и српска књижевница Јелена Ћирић, која је специјално за овај догађај допутовала из Прага.
Књижевно дружење са Драганом Јаковљевићем, аутором који иза себе има двадесетак објављених књига, као и велики број научних радова, новинских колумни, есеја и анализа, протекло је у атмосфери непосредности и топлине. Посебну ноту вечери дали су ученици Српске гимназије у Будимпешти, који су својим музичким и рецитаторским наступима обогатили програм и још једном показали колико младалачки таленат и љубав према уметности могу допринети оваквим културним сусретима.
У средишту разговора, који је вешто и ненаметљиво водила Драгана Меселџија, нашло се питање које се природно намеће већ при првом сусрету са насловом књиге: зашто баш „Опрост”?
Одговарајући на ово питање, Јаковљевић је, из перспективе књижевника, али и психоаналитичара, говорио о сложености људских односа, терету повреда које носимо кроз живот и потреби да се човек, упркос свему, ослободи тог терета. Посебно је указао на благотворно дејство опраштања, наглашавајући да оно често највише значи управо ономе ко у себи пронађе снагу да опрости.
У том смислу, опрост није представљен као заборав, нити као оправдавање туђих поступака, већ као могућност унутрашњег ослобађања, превазилажења болних искустава и успостављања другачијег односа према сопственој прошлости. Управо та универзална људска потреба да се пронађе мир са собом и другима представља једну од важних тематских окосница нове Јаковљевићеве књиге.
Говорећи о настанку дела, аутор је истакао да „Опрост” заузима посебно место у његовом досадашњем стваралаштву. За разлику од ранијих књига, у којима се најчешће појављивао као приповедач, посматрач или тумач различитих животних и друштвених појава, овога пута одлучио је да читаоцима отвори и један личнији простор — свет сопствених сећања, доживљаја и искустава.
Како је објаснио, реч је о литерарно обликованим догађајима и искуствима кроз која је лично пролазио у различитим животним раздобљима. Ипак, нагласио је да књигу не треба посматрати као класичну аутобиографију, нити као хронолошко сведочанство о једном животу. Уместо тога, она доноси пажљиво одабране, упечатљиве сегменте личне прошлости, који су временом добили дубље значење и постали повод за размишљање о ширим, општељудским питањима.
Управо у томе лежи и једна од особености овог дела: иако полазе од конкретног, личног искуства, приче настоје да превазиђу границе појединачне судбине и успоставе блискост са читаоцем. Јаковљевић је указао на могућност да се у неким од описаних ситуација, осећања и животних дилема препознају и други људи, проналазећи у туђем искуству одјек сопствених успомена, преиспитивања и недоумица.
Тако „Опрост” отвара простор за размишљање о времену које пролази, људима који остављају трагове у нашим животима, речима које памтимо, поступцима које преиспитујемо и односима који нас, на различите начине, обликују. Лична сећања у таквом књижевном поступку постају и повод за трагање за смислом, разумевањем и помирењем са оним што је било.
Посебан допринос књижевној вечери дала је гошћа из Прага, песникиња и књижевница Јелена Ћирић, која је публици представила своје виђење појединих аспеката Јаковљевићевог стваралаштва. Њено учешће донело је још једну перспективу у разговор о ауторовом књижевном изразу, тематским преокупацијама и начину на који се лични доживљај претвара у литературу.
На молбу домаћина, Јелена Ћирић је пред крај програма прочитала и неколико својих песама, чиме је вече добило додатну лирску димензију. Њени стихови употпунили су атмосферу књижевног сусрета и на леп начин повезали прозу, поезију и живу реч.
Свечаности су присуствовали бројни љубитељи књижевности и писане речи, међу којима су били професори и ученици Српске гимназије у Будимпешти, предавачи Универзитета у Крагујевцу, представници српског културног живота у Мађарској, појединих српских самоуправа и медија, као и други поштоваоци Јаковљевићевог досадашњег рада.
Велико интересовање публике за ову промоцију потврдило значај књижевних сусрета који окупљају ствараоце и читаоце, повезују српску културну средину у Мађарској са ауторима из других земаља и доприносе очувању живог дијалога о књижевности, језику и идентитету.
Посебну симболику читавом догађају дао је и сам простор Текелијанума, једног од најзначајнијих историјских и културних средишта Срба у Будимпешти. У здању које већ генерацијама сведочи о трајању српске просветне и културне традиције, разговор о књизи посвећеној сећањима, животним искуствима и опраштању добио је додатну дубину.
Представљање „Опроста” протекло је у знаку сусрета личног и универзалног, прошлог и садашњег, књижевности и психологије. Изнад свега, указало је на људску потребу да се сопствена искуства разумеју, поделе и преточе у речи.
Читаоци у Мађарској књигу „Опрост” могу набавити код издавача, будимпештанске издавачке куће ЗИД, чији је власник Зоран Меселџија, док ће њени примерци ускоро бити доступни у већим библиотекама у Србији и српским културним установама у Мађарској.
Коментари