Песмом и глумом до срца публике - незаборавно гостовање СОКО-а у Брегенцу

Програм је отворен концертом традиционалног певања, у којем су наступиле средња дечја и женска певачка група Уметничког центра СОКО. Публика је имала прилику да чује песме из готово свих крајева у којима живи српски народ, упознајући разноврсност, богатство и посебности наше певачке традиције.

Шест девојака из дечје певачке групе показало је сву раскош наших традиционалних песама, представљајући различите облике групних песама. На репертоару су били песме новије певачке традиције ткз. песме „на бас“, старијег слоја сеоског певања (песме „на глас“) укључујући и једну гркталицу (веома специфичну технику певања). Неколико песама извеле су заједно са дванаест чланица женске певачке групе, чији је наступ додатно обогатио музичко путовање кроз различите крајеве и стилове.

Посебан печат концерту дала је тринаестогодишња певачица и глумица Марта Адамовић, која је поједине песме обогатила звуцима виолине. Завршница концерта била је емотивна: сви извођачи удружили су гласове у песми „Ово је Србија“.

Након кратке паузе, на сцену је ступила дечја глумачка група Уметничког центра СОКО, коју чини дванаесторо деце узраста од седам до седамнаест година. Млади глумци већ годину и по дана учествују у специфичном позоришном програму који се по први пут на овакава начин реализује у расејању.

Током десет радних викенда, деца су радила са глумцем и педагогом Николом Угриновићем, доцентом на Факултету савремених уметности у Београду. Поред упознавања са основама сценског израза, заједнички су постављали представу „Вештица на суду“. Премијера представе одржана је у децембру прошле године у Базелу, а гостовање у Брегенцу било је њено осмо извођење. У међувремену, представа је три пута играна у Базелу, гостовала је у Луцерну и Сент Галену, а пут ју је одвео и у Србију – у Петровац на Млави и Београд, где је изведена у Културном центру Чукарица.

Позоришно путовање младих извођача наставља се и до краја године у плану су још четири извођења, међу којима су гостовања у Берну, поново у Луцерну и Базелу, као и одлазак у немачки град Карлсруе.

 Овације које се не заборављају

Реакција публике у Брегенцу била је изузетна. По завршетку представе, салом су се проломиле овације, а млади глумци доживели су аплауз и подршку какве, према сопственим утисцима, до сада нису искусили. Радост и узбуђење наставили су се и након спуштања завесе, када су присутна деца пожелела да се фотографишу са омиљеним ликовима из својих бајки.

Ипак, можда најлепшу потврду успеха вечери дале су речи једне маме, чија су деца након представе изашла из сале са једноставном, али драгоценом поруком: „Мама, ја волим позориште!“ Управо у том тренутку, када дете пожели да се поново врати у позориште, види се да је постигнуто нешто много важније од једног успешног наступа – пробуђена је љубав према сценској уметности и створена жеља за новим сусретима са позориштем.

Андријана Адамовић, председница Уметничког центар СОКО срећна је што је до ове сарадње дошло, а на подстицај Драгане Зимоњић из Удружења Бодензе, које веће годинама сарађује са Соколом.

„Деци и женама пуно значе овакви наступи на којима добију сјајну подршку из публике, виде неке нове пределе, упознају нове људе. Права је радост кад се сретнемо са дивним људима који раде и размишлјају исто као и ми. Управо то нам се догодило у контакту са Јасном Јовичић и Зорицом Радоњић из Удружења Херувим. Од првог момента оствариле смо диван контакт и захваљујужи заједничкој визији, направе једно вече за памћење.“

Са тиме се слаже и Јасна Јовичић, председница удружења Херувим из Брегенца:

„Посебну радост су нам у Брегенц донијели гости из Умјетничког центра Соко из Базела. Нека од дјеце су се први пут сусрела са позориштем, а кући су отишла пуна утисака. Неки су пожељели да и сами једног дана стану на сцену, док су други са одушевљењем причали о томе колико воле позориште. Управо су ти дјечији утисци и искрена радост оно што овом сусрету даје посебну вриједност.

Верујем да је изузетно важно да дјеци која одрастају у дијаспори, приближимо умјетност и омогућимо им да је доживе из непосредне близине. Да им покажемо да глума и пјевање нису само нешто што посматрамо, већ и могућност да откријемо себе, препознамо своје таленте, развијамо креативност и пронађемо пут којим желимо да идемо. Можда ће баш овај сусрет у неком дјетету пробудити љубав према глуми, музици или неком другом облику умјетничког изражавања. А можда ће му једноставно подарити једно лијепо искуство које ће дуго памтити.

Зато сам посебно захвална Андријани Адамовић, Николи Угриновићу и цијелом Умјетничком центру Соко из Базела, који својим радом, посвећеношћу и љубављу према дјеци показују колико умјетност може да обогати њихово одрастање. Хвала им што су дошли код нас у Брегенц и што су са нама подјелили нешто тако вриједно.

Велику захвалност упућујем и нашим културно-умјетничким друштвима и школама српског језика у Форарлбергу и у сусједној Швајцарској, која су својом подршком показала колико су заједништво и међусобна сарадња важни за очување и његовање наше културе.“