Септембар - важан период у животу брачног пара Ајнштајн

Крајем септембра 1905. послали су у Анале физике можда најпознатији чланак у историји науке, на само три странице, који су читали Аврам Федорович Јофе и Вилхелм Рендген.

Аврам Федорович Јофе, руски физичар и члан Академије наука СССР-а је у октобру 1955, неколико месеци након Албертове смрти, објавио чланак посвећен успомени на Алберта у водећем руском журналу за физику. Он је написао да су у септембру 1905. у Аналима физике објављена три чланка која су утемељила три основна принципа на којима се развијала физика 20. века. Судбина је уредила да Јофе те 1905. ради као асистент код Вилхелма Рендгена који је тада био у уређивачком одбору Анала физике, те је читао радове пре објављивања. Јофе пише да је тада видео сва три епохална рада чији је аутор био извесни „Ајнштајн-Марић“, до тада непознати службеник у Заводу за патенте у Берну.

Брачни пар Ајнштајн поново (по други пут) долази у Србију у септембру 1907. Када су стигли у Нови Сад, нова кућа Марићевих већ је красила Кисачку бр. 20.

Алберт је обожавао да се вози трамвајем по „српској Атини,“ како су звали Нови Сад. Без водича, потпуно сам, упознао је град, док је Милева често остајала код куће у разговору са мајком и сестром Зорком. Предвече би Алберт, Милева и син Ханс заједно шетали по граду, док је Алберт фото-апаратом забележио многе дивне тренутке. Тај Албертов фото-апарат и необична лула са дугом дршком данас се налазе у Србији, у Музеју града Новог Сада.

Са Милевиним братом – Милошем, Алберт је неколико пута посетио елитну кафану хотела „Царица Јелисавета", где су се састајали са Милошевим пријатељима, међу којима је био и др Александр Моч, председника Матице српске.

Ова луксузна кафана била је традиционално место окупљања аристократије и отменог света. Милева је понекад одлазила у кафану са мужем и братом, волела је да слуша музику и да се весели. По писању мр Живка В. Марковића, наручивала је народне песме по свом избору, а омиљена јој је била „Кад те видим на сокаку познајем те по кораку… Ходи, ходи, моје луче, за тобом ми срце пуче“. Једне вечери је током разговора, Алберт рекао присутнима: „Моја је жена мени потребна. Она мени решава све математичке проблеме“, а Милева се сагласила са његовом изјавом.

Они поново долазе у Србију у септембру 1913. Био је то Албертов трећи долазак у Србију, пети за Ханса и први за малог Едуарда. Сви су се обрадовали овој посети, а Милевини родитељи нарочито – овога пута видели су оба унука!

Милева и Алберт су синове оставили у Новом Саду и са Милевиним оцем отпутовали у Каћ 15. септембра. Понешто су заједнички писали и озбиљно разговарали, што је осталима на салашу било прилично досадно. Највероватније су радили на припреми Албертовог предавања у Бечу. Она је умела снажно да утиче на њега – да прионе на рад, да му се сав преда. По властитом признању, Алберт радних навика никада пре Милеве није имао.

Када би Милева одлучним гласом (примера ради) предложила паузу, сели би на бицикле и сатима се возили по војвођанској равници… Посетили су Тител неколико пута, да Милева посети своје родно место и породицу Ружић, где се фотографисала са својим нећаком (Емил Ружић, рођ. 1913) у наручју. Били су и на венчању Милевиног рођака (Милевин брат од тетке Ђулке – Мија Мишков) у селу Вилову, на пола пута између Каћа и Титела.

Већ 20. септембра Алберт и Милева су се дописницом јавили пријатељу у Цирих. Алберт је написао: „Драги господине, од понедељка сам овде у сеоској тишини код моје таште и таста… Сутра са женом путујем за Беч. У уторак имам наступ на трапезу (предавање). Затим ћу посетити неке рођаке у Немачкој, а у Цирих се враћам почетком октобра.“

И тако су Алберт и Милева, пет година након отварања хотела Москва у Београд коначили у престоници. Међутим, и данас се апартман у хотелу Москва зове „Алберт Ајнштајн“ уместо „Милева и Алберт Ајнштајн“.

Један од важних септембарских догађаја у њиховом животу свакако је било крштење њихових синова у Николајевском храму преко пута Кисачке улице, бр. 20. Црквени обред је обавио парох Теодор Милић, а кум на крштењу био је познати новосадски лекар др Лаза Марковић, звани Мргуд. Лист Застава је о томе извештавао 23. септембра 1913.

Милевини родитељи су повремено финансијски помагали ћерку и зета. Писали су им: „Ми смо се договорили да се ви задовољите с' тим да вам пошаљемо 1.000 круна, па ви тамо купите, по вашој вољи…“ Од тог новца, млади супружници су купили две софе, две столице и сто на развлачење, а то стоји у бележници трговца намештаја из Берна од 24. септембра 1908.

Када је у августу 1929. Алберт дошао у Цирих на 16. Конгрес циониста, као потпреседник тог удружења, недељу дана је боравио код Милеве и свима се хвалио: „Одсео сам код прве жене!“ Били су разведени већ 10 година...

Убрзо након тога, ћерка Руже Шај пише Милани Бота Стефановић из Цириха 2. септембра 1929: „Мица се помало одмара, била је сва уморна од тих многобројних посета за време ционистичког конгреса.“ Иначе, Ружина ћерка Ева је код Милеве похађала часове клавира и тврдила да никада није јела тако укусне крофне као код тетка Мице.

Због прогона Јевреја у Хитлеровој Немачкој, Алберт је 9. септембра 1933. прешао у Енглеску, а неколико недеље после тога је са Елзом (другом супругом, која му је била сестра од тетке, прво колено), у највећој тајности отпутовао у Америку. Са њима су отпутовали и млађа Елзина ћерка Маргот са супругом и Албертова секретарица Хелен Дукас.