Изложба о Милеви Марић Ајнштајн у Дому Народне скупштине

Драган Станојевић, народни посланик и председник Одбора за дијаспору и Србе у региону, поздравио је присутне и рекао да је ово први пут у историји, да српски народ, Милеви Марић у част, одржи овакву културну манифестацију, у највишем српском Дому. Захвалио се Светлани Матић, ауторки изложбе о првој српској математичарки и физичарки, која је, како је истакао, написала књигу „Хероина живота Милева Марић Ајнштајн.“

Обраћајући се присутнима, академик проф. Светлана Матић, је између осталог истакла:

„Част ми је и велико задовољство да Вас најсрдачније поздравим у име Аустријско-српског културног друштва „Вилхелмина Мина Караџић“ из Беча, чији сам оснивач и прва председница и у своје лично име и да Вам се захвалим што сте издвојили време и дошли данас да заједно обележимо 150 година од рођења Милеве Марић Ајнштајн, прве српске математичарке и физичарке. Ово није само обележавање рођендана, прве супруге нобеловца Алберта Ајнштајна, већ историјски догађај, који се одиграва у Народној Скупштине Републике Србије. Данас, када нам је заједништво више него икада потребно, показали смо га на делу. Одбор за дијаспору и Србе у региону на челу са народним послаником Драганом Станојевићем и његовим тимом и Њ.Е. амбасадор др Љиљана Никшић из Сектора за конзуларне послове у одељењу за дијаспору, која већ дуги низ година посвећено делује и ради на промовисању српске научне дијаспоре, на чему им се посебно захваљујем, подржали су моју иницијативу да Милеви Марић, осим књиге, посветимо и ову документарну изложбу, коју је дизајнирала ИК „Прометеј“ из Новог Сада, а подржала Амбасада Републике Србије у Аустрији. Ово је моја четврта ауторска изложба по реду, која ће након Београда, бити отворена у Конзулату Републике Србије 22. децембра 2025. године у Бечу, под покровитељством Њ.Е. амбасадора Марка Благојевића. Почетком наредне године, изложба ће биће отворена у Галерији Српске академије наука и уметности, у Математичкој гимназији у Београду и Српској краљевскoj академији иновационих наука.

Напоменула је да испред присутних, у холу Народне Скупштине, поносно стоји биста хероине Милеве Марић, рад нашег академског вајара Љубише Манчића, коју је даровао Математичкој гимназији у Београду, а постамент за бисту, даровала је амбасадорка Никшић, поводом обележевања великог јубилеја, на коме пише:

“Милева Марић Ајнштајн 19. децембар 1875 - 4.август 1948 - Математичкој гимназији у Београду, најодликованијој школи од националног значаја, поводом 150 година од рођења Милеве Марић Ајнштајн, једне од првих пет математичарки у свету и прве супруге Алберта Ајнштајна, у знак сећања на немерљив допринос српске научне дијаспоре прогресу човечанства. С поносом и љубављу од српског народа. Одбор за дијаспору и Србе у региону Скупштине Републике Србије, Удружење „Вилхелмина Мина Караџић“, Беч и аутор, доајен српске сликарске вајарске школе Љубиша Манчић.“

У свом говору, академик Светлана Матић, подвукла је: „Као професор и педагог, који већ неколико деценија континуирано подржава и ради на откривању младих талената и надарених ученика, да своју генијалност крунишу врхунским резултатима, поклањам 10 примерака књиге „Хероина живота Милева Марић Ајнштајн“, која је на недавно одржаном Сајму књига у Београду, одликована књижевном наградом „Драгиша Кашиковић“, а које ћу данас уручити госпођи Марији Грујић, руководиоцу библиотеке Математичке гимназије, са жељом да их поклони награђеним ученицама, које су освојиле највише награде на престижним такмичењима градског, републичког, регионалног и међународног карактера. Биста Милеве Марић, биће свечано откривена на Светог Николу, у петак 19. децембра 2025. године, баш на њен 150. рођендан, у Математичкој гимназији у Београду.

Говорећи о изложби, проф. Светлана Матић је присутне обавестила о садржају десет паноа, на којима су приказани најзначајнији подаци из Милевиног детињства и школовања, у Србији и Цириху, сусрет са Албертом Ајнштајном и њиховим односом, заједничком децом, кући у Кисачкој улици, предлог да се Милеви постхумно додели диплома на циришком Техничком универзитету и Нобелова награда, ко је био Алберт Ајнштајн, Милевина и Албертова писма, допринос Милевин науци, развод, Милевина смрт, гроб на циришком гробљу у Нордхајму.

„Велики је допринос и учешће Милевино у научним открићима из области квантне физике и о релативности кретања, захваљујући којима је Ајнштајн добио Нобелову награду. Милеви је припао само новчани део награде, након развода. Жеља ми је и намера да у сарадњи са САНУ и широм научном и академском заједницом, покренем иницијативу, коју ћемо прво упутити Министарству културе и надлежном Министарству науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије, као и Нобеловом комитету, да Милеви постхумно припадне оно што јој је неоправдано одузето, диплома и Нобелова награда. Идеја је заснована на изјавама светских научника и физичара, као и њених савременика, а све је детаљно документовано у објављеној књизи.“

Високе званице је обавестила да АСКД „Вилхелмина Мина Карџић“ сваке године додељује награду „Мина Караџић“ заслужним појединцима. До сада су добитници били др Марко Лопушина, проф. др Вјера Рашковић Зец, Њ.Е. екселенција др Небојша Родић, амбасадор у Црној Гори са којим друштво има изванредну дугогодишњу сарадњу. У 2025. године, лауреат је Њ.Е. амбасадор др Љиљана Никшић за врхунске резултате постигнуте у научној и културној дипломатији. Амбасадорка Никшић је била део тима, који је учествововао у откупу Милевиних и Ајнштајнових писама на аукцији „Кристис“, у Лондону 2024. године, заједно са амбасадором Њ.Е. Гораном Алексићем и антикваром Иваном Ефимовим, који је указао на аукцију писама, чије су копије посетиоци могли да виде, у оквиру ове значајне изложбе.

Проф. Светлана Матић је доделила захвалнице, у име АСКД „Вилхелмина Мина Караџић“ заслужнима, који су учествовали у реализацији овог значајног пројекта. Међу њима су: народни посланик Драган Станојевић, председник Одбора за дијаспору и Србе у региону, Милош Марић, секретар у Одбору за дијаспору и Србе у региону, Њ.Е. др Љиљана Никшић, Њ.Е. амбасадор Горан Алексић, Љубиша Манчић, акадмски вајар, антиквар Иван Ефимов, који је донирао копије писама, Беата Кухто, најмлађи члан Дипломатског клуба вечног мира „Гроф Сава“, Математичка гимназија у Београду и Миломир Несторовић, брат ауторке ове изложбе.

„Захваљујем се Министарству културе Републике Србије што је откупило ова писма, која ће бити солидна основа за наставак научних истраживања о доприносу Милеве Марић науци и њеном учешћу и доприносу у проналасцима, које је Алберт Ајнштајн присвојио и приписао, искључиво себи, иако је у преписци са Милевом често истицао „наш заједнички рад“, напоменула је проф. Матић.

Из наведених паноа изложбе, посетиоци могу да закључе да је Милева Марић била коаутор Албертових научних радова и проналазака. Била је смерна, скромна и повучена жена, мајка, супруга, научница - геније, а није се истицала и јавно експонирала. Ту неправду, која јој је нанета, треба да исправимо. Милева није могла да заштити своју интелектуалну својину, јер је живела у време, када жене нису могле, лако, да досегну научне висине, које су им припадале, за разлику од нобеловке пољског порекла Марије Кири, којој је то пошло за руком, јер је уз њу стајао њен супруг нобеловац Пјер Кири. Милева је волела Алберта неизмерно, подредила му свој живот и таленат и неправедно остала у његовој сенци.

Као велики родољуб, никада није заборавила Србију, родни Тител, родитеље, кумове, своје порекло и корене. Синове је крстила у православном духу, у Николајевској цркви у Новом Саду и залагала се за очување породичних и традиционалних вредности, које су данас више него икада пре, озбиљно доведене у питање.

Књига и изложба се базирају на писмима, коресподенцији, научним чињеницама, истраживањима, литератури и изјавама Милевиних и Албертових савременика. Настојања за мир у свету, пацифизам и залагање против употребе нуклеарне бомбе су неоспорне заслуге Алберта Ајнштајна, које су и данас актуелне. Предлагали су га за председника Изреала, што је он одбио. Ајнштајн је проглашен једним од најзначајнијих научника 20. века. Милевин и његов лик се налазе на поштанским маркицама СР Југославије.

„Захваљујем се Одбору за дијаспору и Србе у региону Народне Скупштине Републике Србије, што је омогућио да се, након изложбе о грофу Сави Владисавићу, лик и дело Милеве Марић Ајнштајн, подигне на пиједестал који јој припада, у највишем Дому српске престонице“, закључила је академик Светлана Матић. Присутнима су се, осим домаћина, обратили Милош Марић, секретар у Одбору за дијаспору и Србе у региону, Њ.Е. амбасадорка Љиљана Никшић, Јадранка Јовановић, народна посланица, Радован Тврдишић, народни посланик и други. Овом значајном културном догађају су, између осталих, присуствовали: Милош Бартош, адвокат, Драгана Ивовић Давидовић, бивши истражни судија, Бранкица Јанковић, бивша повереница за заштиту равноправности, Живорад Ајдачић, секретар СКЗ, Божица Велоусис, Дејан Мастиловић, власник ИК „Филип Вишњић“, др Марко Лопушина, публициста, проф. др Велибор Стевић, председник СКАИН, Драгиша Симић, здравичар, проф. Нада Митровић Узелац, испред Удружења жена „Милева Марић Ајнштајн“ из Цириха, Викторија Марија Живановић, књижевница, Жаклина Миленковић, главна и одговорна уредница магазина „Лепа и срећна“, Мирјана Никић, новинарка „Политике“, многобројне медијске куће и новинари.

Документарну изложбу, Светлана Матић и Драган Станојевић су прогласили отвореном, речима: „Драга Милева, срећан Вам 150. рођендан! Ваш српски народ!“

Након официјелног дела, приређен је прикладан коктел за посетиоце.