"Два рата, један народ" - изложба и предавање о Првом и Другом светском рату у Инђији

„Велика нам је част да је госпођа Бојић баш у Инђији први пут лично представила своје сведочење многобројној публици, уз присуство саветника Руске амбасаде Михаила Генералова", изјавио је у уводном говору Слободан Милновић, директор Туристичке организација Инђија.

Госпођа Бојић је ћерка славног Милана Кашанина, човека који је формирао збирке Народног музеја и који је током рата спасао Мирослављево јеванђеље, па се то сведочење односи и на живот њеног оца. Током борби за ослобођење Београда, са породицом је провела три дана и три ноћи у потпуном мраку, без хране и воде, у подруму надомак Калемегдана. Испод прозора њене куће налазио се немачки тенк, а њену кућу су Немци спалили до темеља. Описала је како је изнад њиховог подрума експлодирала запаљива бомба, а како нису могли да изађу на улицу, пењали су се преко кровова како би спас пронашли у другом подруму. Сетила се и гаравог лица првог руског војника које је отворио шахт и са пушком упитао преплашене цивиле: 'Има ли овде Немаца', и њене мајке која му на руском захваљује што су их спасили, а он јој каже: „Вас је Бог спасао!", јер је цела зграда испод које су се скривали била минирана.

„Јавност је по први пут могла да чује многобројне сликовите детаље о страдању, упорности, сиромаштву у којем се тад нашло хиљаде људи. Марина Бојић, после многобројних деценија, даје глас целој једној намученој генерацији и пружа драгоцени увид у прошлост која је обликовала нашу земљу", изјавио је Виктор Лазић аутор изложбе и председник Адлигата, истичући да је њено детаљно сведочење снимљено за дигиталну архиву Музеја књиге и путовања.

На предавању и изложби приказани су и други значајни догађаји али преко личних прича. Истичу се приче о првом ослободиоцу Београда, Ивану Беспалову, који је пре главнине руских трупа успео да се тенком пробије до Теразија, обавештајцу Бранку Вукелићу који је са Рихардом Зоргеом у Јапану успео да за Совјетски Савез добије информације које ће директно утицати на спашавање Москве у најкритичнијем тренутку, а приказана је и прича о Григорију Петровичу Калибабову, војнику који је са пушком стигао из региона Јамал, на северу Сибира, да би погинуо 20. октобра у Београду и био сахрањен у оквиру дворског комплекса.

На изложби и предавању је истакнут значај који су за ослобођење и у Првом и у Другом светском рату имале књиге и штампани материјали – новине, брошуре и плакати у ратним данима. По први пут су јавности приказана три изузетно ретка ратна плаката из Првог светског рата и књиге које су српски војници и избеглице штампали на Крфу,  у Солуну, Бизерти, Женеви и Паризу. Ова грађа је законом заштићена као културно добро и сведочи о великој духовној снази српске заједнице која се борила писаном речју и културом за слободу подједнако као и оружјем. Зато је назив једног дела изложбе по стиховима Ј.Ј. Змаја "Књига нас је одржала, њојзи хвала".