Сарадња дијаспоре и српских пољопривредника
Централни савет Срба у Немачкој, као дијаспорска организација у Немачкој, у сарадњи са Савезом пољопривредних инзињера и техничара Србије (СПИТС) покренуо је пројекат „Одржива пољопривреда кроз коришћење дронова – Трансфер знања и технологије за заститу биљака у виноградима Србије.
Дигитализација пољопривреде је у великом делу Европе већ крочила на пољопривредна добра. Према истраживању Немачког сељачког савеза (DBV) осам од десет пољопривредника у Немачкој већ стандардно користи неке од високо технолошких (high tech), пољопривредних машина, апликације за пољопривреду, роботе или дронове.
"Посебно је прострањена GPS-навигација за пољопривредне машине, коју користи 45% пољопривредника. Скоро сваки други сточар користи интелегентне системе за храњење стоке. Немачки пољопривредници и сточари у великој мери употребљавају интелигентне системе и апликације за ограничену биљну заштиту или управљање крдима. 28% користи технику сенсора за наџирање животиња или за мерење климатских услова, стања земљишта или биљака. Тако они свесно управљају својим ресурсима и штите уједно човекову околину“, каже др Милан Чобанов, председник Централног савета Срба у Немачкој (ZSD) из Берлина.
Према наводима ZSD-а немачки пољопривредници и сточари радо прихватају дигитализацију, зато што им је кроз њу и већа продуктивност. 79% у дигитализацији виде и могућност да се физички лично растерете и да себи олакшају рад. Чак 57% сматра да им дигитализација помаже и у хармонизацији пословног и приватног живота. Других 64% тврди да дигитализација њима дугорочно помаже и у смањењу трошкова.
"Дигитализација пољопривреде је уједно и велики изазов за немачке пољопривреднике и сточаре. Више од половине се није још скроз спријатељило с дигитализацијом. Њима такође недостају и сарадници који располажу знањем о коришћењу дигиталне технологије. Због тога је ZSD, као дијаспорска организација у Немачкој, у сарадњи са Савезом пољопривредних инжењера и техничара Србије (СПИТС) покренуо пројекат „Одржива пољопривреда кроз коришћење дронова – Трансфер знања и технологије за заститу биљака у виноградима Србије“, објашњава Чобанов.
"Идеја нам је поспешимо развој у српској пољопривреди кроз коришћење дронова, у овом случају коришћењу у виноградима. У оквиру пројекта купљен је дрон са пратећом опремом, а који ће да остане у власништву СПИТС-а. Такође смо финансирали професионалну обуку пет пилота дрона, који су у међувремену и положили испит пред Министарством грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. С поносом истичем, да смо конкурсом придобили и четири девојке, све апсолвенткиње Пољопривредног факултета у Београду“, наводи проф. др Миладин Шеварлић, председник СПИТС-а.
СПИТС након завршетка овог пројекта жели да прошири сервис за своје чланове и за српске пољопривреднике, а који би желели да користе дрон за надзирање, мапирање и анализу својих поља, воћњака или винограда. Тако ће новопечени пилоти дрона у својим матичним срединама да осмисле посебну понуду за заинтересоване.
Пошто набављен дрон отвара могућност дилигиталне анализе, већ сада се назире плодна сарадњи између СПИТС-а и Асоцијације за беспилотне системе у привреди, чији чланови могу касније да преузму третмане и тако допуне понуду.
"Нама је важно да информишемо о дигитализацији и да ширимо знање о њеним предностима за српске пољопривреднике. Тако их осмишљено припремамо за будућност“, наглашава Шеварлић.
"Дани поља“ одржаће се у Сремским Карловцима, где ће заинтересовани моћи да виде дронове у акцији, партнери овог пројекта су такође суорганизатори струковне конференције „Дронови у заштити биља“ на 92. Међународном пољопривредном сајму у Новом Саду. Овим активностима СПИТС отвара серију својих манифестација а с којима његови чланови желе да обележе 155 година постојања овог Савеза.
Пројекат финансира Агенција за међународну сарадњу (GIZ) по налогу Немачког министарства за економску сарадњу и развој (BMWZE).
ZSD као савезна дијаспорска организација у Немачкој већ низ година успешно спроводи развојне пројекте у Србији, користећи јавна средства Савезне републике Немачке.
Коментари