И Срби су градили Панамски канал

Под патронатом професора Александра Јеркова Виктор Лазић и Адам Софронијевић су спровели истраживање о везама Србије и Срба са Панамским каналом у периоду од сто година - од 1881. до 1981. године у богатом фонду Адлигатовог Музеја књиге и путовања и Музеја српске књижевности, као и у фонду периодике Универзитетске библиотеке.

Међу стотинама страница материјала издвајају се писма непознатог аутора, српског радника који долази у Панаму у години када почиње изградња канала - 1881. пронађених у листу "Отаџбина" у Легату породице Леко које су Вера и Даница Леко завештале Адлигату пре једне деценије.

У доба када је већина радника била неписмена, банатски Србин живописно описује живот у радним камповима, нападе змија и инсеката, дружење са домороцима, путовање пругом, изглед градова кроз које пролази и у којима живи и тиме даје изузетно значајне податке једног времена.

Један Србин дао је глас десетинама хиљада душа, безимених радника од којих су многи оставили животе на изградњи једног од најзначајнијих пројеката у историји планете и пружа обиље непознатих историјских и етнографских чињеница које су од прворазредног значаја за научнике.

Пронађена грађа је дигитализована и ускоро ће бити уручена на свечаној примопредаји Народној библиотеци Панаме у Панама Ситију. Почасни председник Адлигата, Виктор Лазић, одржао је низ састанака у овој институцији и са директорком Маријом Бренес и другим библиотекарима и експертима панамске културе. Договорено је потписивање протокола о сарадњи и дугорочна и разноврсна сарадња у наредном периоду.

"Свака нова информација о историји Панамског канала је заначајна, како нама у Панами, тако и у светским оквирима, јер канал користи више од 170 земаља. Веома смо изненађени, чак узбуђени чињеницом да су у далекој земљи као што је Србија пронађени историјски докази о изградњи канала. Проширићемо познавање сопствене историје захваљујући вама", изјавила је Дијана Ривас, менаџерка у култури задужена за односе са јавношћу Народне библиотеке Панаме.