Тесла у светлу науке, историје и православног наслеђа

Пред многобројном публиком, дискусиони панел “Никола Тесла, чињенице, интерпретације, контроверзе и непознанице”, имао је за циљ да се у години обележавања 170 година од Теслиног рођења, о једној од најзначајнијих личности у историји науке и технике, чује нешто више од уобичајених и често понављаних представа.

Координатор одсека за дијалог у јавној сфери мисионарског оделења Александар Милојков, презвитер Храма Светог Александра Невског, окупио је релевантне саговорнике чија се образлагање темеље на научном искуству и ставу, а заснована су на доказима о непоузданим објавама текстова, о историјски важним детаљима из живота и дела Николе Тесле.

Панел је имао карактер интердисциплинарног дијалога у којем су се сусрели историја, наука и техника, филозофија и теологија са интерактивним учешћем присутника.

“Врло је била добра трибина у смислу да је у сваком кругу питања један од тројице био носилац, за кога смо проценили, ја као модератор, да је он ту најстручнији да о томе говори. А друга двојица су после то допуњавали или евентуално неке ствари још додатно појашњавала. Тако да је панел заиста успео”, каже отац Александар Милојков, презвитер СПЦ.

У првом тематском кругу, “Тесла између историје, славе и контроверзи”, са Владимиром Јеленковићем, некадашњим директором музеја Никола Тесла, размотрена су питања које деценијама прате Теслину биографију, од разлога због чега никада није добио Нобелову награду, до односа према Едисону и Марконију и чувене приче према којој је Тесла поцепао уговор са Вестинхаусом.

Други тематски круг, предвођен професором Драганом Новаковићем, омогућио је публици да Теслине замисли сагледа из перспективе савремене науке и технике, поред осталог, Теслину идеју усмереног енергетског оружја у јавности познатој под називом „зраци смрти“.

У трећем кругу на тему “Теслин духовни лик Свети Никола и проблем фалсификата теслиних цитата”, презвитер др Оливар Суботић, управник мисионарског оделења Архиепископије београдско карловачке при храму Светог Александра Невског, указао је на неопходност да се Теслиној личности приступа без идеализације, али и без занемаривања његовог породичног, православног и духовног наслеђа.

„По мојој процени да је најзанимљивији део био када смо говорили о Теслином духовном лику на крају и када смо разматрали питање његовог идентитета и фалсификата који се ту праве. Ту је отац Оливер Суботић објаснио методологију како је то радио и објаснио примере фалсификата. А после се укључио господин Јеленковић који је говорио о том идентитетском фалсификату, том својатању Тесле", каже отац МИлојков.

Иако чињенице из историјске фактографије децидирано говоре о пореклу и припадности Николе Тесле српском народу, питања ко је Тесла, чији је и одакле потиче још дуго ће бити предмет апсурдних полемика савременог јавног дискурса у којем су се најчешће злоупотребом друштвених мрежа око његовог имена акумулирале и друге импровизоване тврдње, претпоставке и легенде које треба раздвојити од документованих чињеница.

“На самој дискусији је отац Оливер Суботић дао предлог да управо Музеј Николе Тесле добије ту неку референтну улогу, да буде главна референца у односу на коју ће се проверавати да ли је нешто што је речено о Тесли истина или није“, каже отац Милојков.

Управо је то једно од полазишта Мисионарског оделења Српске православне цркве при Храму Светог Александра Невског. Истиче отац Александар Милојков да компетентни људи институције преузму одговорност уз конкретне кораке како би заштитили личности дело нашег Николе Тесле.