Обавеза испоруке и обавеза понуде у Европи

Овај извештај разматра како се правила обавезе испоруке примењују широм Европе, укључујући ту и недавне као и планиране промене. Финансијске импликације обавезе испоруке - нарочито питања плаћања - које врше оператери мрежа и програми једни према другима такође су предмет разматрања.

Ширење DTT довело је до повећања броја програма који се квалификују за обавезну испоруку у неколико европских земаља. На неким тржиштима законодавци су смањили број програма који се обавезно испоручују.

Комерцијални програми који се обавезно испоручују можда ће хтети да искористе ову прилику и да се одлуче да више не буду у тој групи за обавезну испоруку, при чему се излажу ризику да их оператери избаце из свог распореда или да им дају мање повољно место у EPG (електронски програмски водич).

На једном броју европских тржишта на снази су прописи који се односе на обавезу понуде. Међутим, они се примењују само на премијум програме (неке врсте обавезе понуде „на велико") у западној Европи. У средњој и источној Европи, где оператери програма у многим случајевима ограничавају програме на одређене платформе, обавеза понуде представља велико питање.

Важни елементи:

• Земље у региону следиле су пример ЕУ и израдиле листе програма који су обавезни за оператере Pay TV.
• Прописи не регулишу накнаде за испоруку, иако су оне све присутније јер емитери покушавају да створе нове моделе прилива прихода.
• Број програма који се обавезно испоручују на листама европских земаља креће се од два па чак до тридесет.
• Популарни програми све чешће се одлучују за то да се на њих не односи обавеза испоруке како би могли да добију накнаду за испоруку - што ради велики број емитера у САД-у.
• Уређујући конкуренцију, законодавци су увели прописе о обавези понуде у неколико земаља, углавном тако да важе за водеће оператере премијум паy програма.
• Многи оператери програма у средњој и источној Европи имају програме који су доступни само на одређеним платформама, чиме се обавеза понуде претвара у велико питање.