Институт ИНА

Године 1992. овом институту је поверено депоновање свих телевизијских и радио архива, да би само седам године касније (1999. године) ИНА иницирала велику акцију која је подразумевала заштиту и дигитализацију архиве како би се предупредило њено физичко пропадање. Резултат тога је да се поверење овој институцији показало као прави национални дугорочни потез којим је Француска постала непрокосновени светски лидер у овој области.

На овом успеху се није стало него се отишло и корак даље. Будући да богатство и величина једног националног архива нема пуноћу свог друштвеног оправдања уколико остане само у интерним оквирима селективне употребе, Институт је 2006. учинио доступним огроман број својих архивских јединица путем онлајн употребе. Од тада корисници имају директан приступ на више од 300.000 телевизијских и радијских програма за гледање или преузимање на ina.fr. Нудећи ТВ серије и информативни програм, важне радио интервјуе и култне емисије, овај портал је убрзо постао веома посећивана интернет адреса са више од једног милиона посетилаца месечно.

Узимајући у обзир да се 50.000 програма додаје на сајт сваке године, није тешко закључити да ће још дуго година ова институција заузимати прво место у глобалној архивској понуди . Додајмо и то да од 2009. године, нова верзија сајта нуди иновативне и интерактивне услуге, укључујући и DVD на захтев.

Године 2004. покренут је сајт inamediapro.com који служи као алат за професионално претраживање архиве и пружа могућност избора и наручивања програма. Путем овог сајта олакшан је приступ највећој светској аудиовизуелној архиви.

Више од половине архивског материјала, односно око 433.000 сати, обновљено је и дигитализовано 2009. године. Овим веома прогресивним темпом, није без основа и очекивање да ће 2015. године Француска бити прва земља која ће сачувати целокупну аудио-визуелну архиву.

Путем јединственог сервиса INA MEDIAPRO, корисници имају онлајн приступ преко 410.000 сати телевизијског, готово 265.000 сати радијског програма, и поред њих додаћемо и писану реч која у 4,7 милиона докумената доступних на француском и енглеском језику, представља праву Александријску библиотеку савременог доба.