Клуб Тропикана – Chucho Valdés

Прва студијска снимања на којима је предводио састав одиграла су се 1964. године у студију „Ареито” у Хавани (некадашњи студио „Панарт”), у власништву новоосноване издавачке куће EGREM. U ovim ranim sesijama učestvovali su Пакито Д'Ривера (алт-саксофон и кларинет), Алберто Гирал (тромбон), Хулио Венто (флаута), Карлос Емилио Моралес (гитара), Кике Хернáндез (контрабас), Емилио дел Монте (бубњеви) и Óскар Валдéс Јр. (конге). Током шездесетих и седамдесетих година, они су чинили његов џез састав, чија се постава често мењала; у њој су повремено наступали и басисти Качаито и касније Карлос дел Пуерто, као и бубњари Гиљермо Барето и касније Енрике Плá.

1967. године „Чучо“ и његови сарадници из бенда постали су оснивачи оркестра „Orquesta Cubana de Música Moderna“, заједно са многим другим познатим кубанским музичарима. Овај „all-star” биг бенд пратио је певачице као што су Елена Бурке и Омара Портуондо.

Заједно са другим члановима састава „Orquesta Cubana de Música Moderna“, 1973. године основао је легендарну групу „Иракере“, један од најпознатијих кубанских бендова латино џеза, која је спојила жанрове „сонго“ и афро-кубански џез. Истовремено је наставио соло каријеру и на крају потписао уговор са издавачком кућом „Blue Note Records”, што му је омогућило међународну афирмацију. Као резултат тога, његов рад је наишао на универзално признање критике и медија, а он је освојио седам награда Греми. Чучов отац, Бебо – који је стекао легендарни статус као пијаниста и вођа оркестра клуба „Тропикана” и састава „Orquesta Sabor de Cuba“ – напустио је Кубу 1960. године и није снимао музику све до деведесетих година. Крајем деведесетих, Чучо је одлучио да се посвети соло каријери, а његов син Чучито га је заменио на месту пијанисте и вође састава „Irakere“. Чучо и Бебо су повремено наступали заједно све до Бебове смрти 2013. године. Од 2010. године, Чучо наступа са пратећим бендом под називом „Afro-Cuban Messengers“.

Чучо је велики део времена посветио подучавању млађих генерација, било у својој домовини Куби, на Националној школи у Хавани (где је сарађивао са многим славним музичарима, попут Херби Хенкока), било на другим местима.

Као соло уметник, освојио је седам „Греми“ награда и четири награде „Латино Греми“.