Клуб Тропикана – Cesaria Evora

Рођена је у Минделу, Сао Висенте, Зеленортска Острва, као једно од седморо деце. Њен отац Хустино је био виолиниста, који је рано преминуо. Сиромаштво породице, као и целе колоније, значило је да је добила мало формалног образовања.

Евора је почела да пева као дете. Када је имала 16 година, започела је романтичну везу са гитаристом који ју је охрабрио да почне да свира морну и коладеиру, почевши да наступа у баровима. Постала је главна звезда Минделовог кафеа “Ројал” пре него што је постигла шири успех на Зеленортским Острвима наступајући на Радијо Минделу.

Евора је почела да наступа широм земље заједно са музичарем Луис Мораисом. Такође је стекла следбенике у Холандији и Португалу 1950-тих, али није проширила нити искористила те могућности. Снимила је више песама за радио током 1960-тих и објавила два сингла.

Била је  самохрана мајка која није могла да издржава своју децу, као релативно непозната уметница, патила је од алкохолизма, депресије и неухрањености, те се повукла из музике 1970-тих.

Направила је изванредан повратак у касну каријеру и и достигла светски успех у 50. години, снимајући у Паризу објављивањем свог албума из 1992. године, „Miss Perfumado“.

Током своје вишедеценијске каријере, зарадила је шест номинација за “Греми” и освојила је “Греми” награду 2004. године за најбољи савремени албум светске музике за свој албум „Voz d'Amor“. Пензионисала се крајем 2011. године због лошег здравља, преминувши само неколико месеци касније.

Евора је претежно певала на зеленортском креолском језику. Њен препознатљив звук, “морна”, прелепо је комбиновао западноафричке удараљке, португалски фадо, бразилске “модиње” и британске морске шанти. Њени текстови су типично носили теме љубави, интензивне чежње и носталгије, јединственог емоционалног концепта познатог локално као “саудаде”. Наступала је потпуно боса као симбол солидарности са сиромашним народом своје земље, била опуштена, пушила цигарете и пила коњак на сцени током инструменталних пауза.

Након што је постигла глобалну популарност, себе је видела као некога ко свету прича причу о често заборављеним Зеленортским Острвима. На врхунцу своје славе, Евора је била најпознатија извођачица “морне” на свету. Одиграла је значајну улогу у повећању глобалног профила Зеленортских Острва и њихове музике.

Данас се Еворин лик  налази на поштанским маркама Зеленортских Острва  и на новчаницама од 2000 ескуда, њена домовина слави 27. август као „Дан босоноге диве“, а главни међународни аеродром у Минделу поносно носи њено име.