Историја џеза (82) – 2005.

Године 2005. џез је карактерисала мешавина етаблираних мајстора и модерних звукова у успону, са значајним издањима Вејн Шортера, Кит Џерета и Бред Мелдауа, уз успон експерименталних извођача. Кључни трендови су укључивали популаризацију „соулграса“ Бил Еванса, живу европску сцену и фреквентно емитовање „smooth“ џез музике уметника попут Бони Џејмса и Џо Семпла.

У најбоља издања укључени су албуми „Beyond The Sound Barrier“ Вејн Шортера, „Day Is Done“ Бред Мелдауа, „Not in Our Name“ Чарли Хејдена, „Jumping The Creek“ Чарлс Лојда, „The Way Up“ Пет Метини групе.

Оркестар Марије Шнајдер освојио је „Греми“ награду за најбољи албум великог џез ансамбла за албум „Concert in the Garden“, док је МекКој Тајнер освојио „Греми“ награду за најбољи инструментални џез албум за албум „Illuminations“.

Појавили су се нови уметници попут Џејсон Морана, Виџеј Ајера и групе „The Bad Plus“, који су унели свеже, еклектичне утицаје у жанр.

Промовисани су нови „NEA Jazz Masters“ 2005. - Кени Барел, Пакито Д'Ривера, Слајд Хемптон, Ширли Хорн, Арти Шо, Џими Смит и Џорџ Вајн.