Џез великани – Charlie Rouse

Рођен у Вашингтону, у почетку је свирао кларинет, а потом се окренуо тенор саксофону.

Каријеру је започео  са оркестром Билија Екштајна 1944. године, затим наставио са Дизи Гилеспи Биг Бендом 1945. године, оркестром Дјука Елингтона од 1949. до 1950. године, октетом Каунта Бејзија 1950. године, потом са „Bull Moose Jackson And His Buffalo Bearcats“ 1953. године и Секстетом Оскара Петифорда 1955. године. Дебитовао је са Тедом Дамероном 1947. године, а 1957. године снимио је запажен албум са Полом Квинишетом, а сарађивао је и са Клифордом Брауном, џез хорнистом Џулијусом Вотикнсоном, Доналдом Бердом, Бенијем Картером, Артом Фармером, Бенијем Грином, Хенком Џоунсом, Дјуком Џорданом, Артом Тејлором, Мелом Волдроном, Едијем „Клинхедом“ Винсоном.

Био је члан квартета Телонијуса Монка од 1959. до 1970. године и свирао на неким од Монкових најзначајнијих снимака уживо и у студију, укључујући: „Monk's Dream“ (1963), „Criss-Cross“ (1963) и „Live at the It Club“ (1964). Осамдесетих година прошлог века био је један од оснивача групе „Sphere“ (1982–1988), која је настала као почаст Монковој музици, а у групи су били пијаниста Кени Барон, басиста Бастер Вилијамс и бубњар Бен Рајли (још један Монков бивши сарадник).

Његов тон је био густ, богат и топао и препознатљив, а стил свирања је комбиновао бап софистицираност са лирском осећајношћу, са топлим, мелодичним фразирањем и импровизацијама које су представљале савршен контраст Монковим „угластим“ и апстрактним клавирским линијама. Роус је имао дубоко разумевање Монковог сложеног хармонијског језика.

Иако није био тако плодан лидер као неки од његових савременика, Роус је објавио неколико одличних албума: „Yeah!“ (1960), „Bossa Nova Bacchanal“ (1962), „Two Is One“ (1974) и „Epistrophy“ (1988).

Иако је понекад био потцењен током свог живота, Роус је сада широко поштован као мајстор лирског хард бапа и кључна фигура у Монковом музичком наслеђу. Астероид „10426 Чарлироус“ је званично назван у част Роуса од стране америчког астронома Џоа Монтанија из „Спејсвоча“, који га је открио 1999. године.