Уметност интерпретације – Харфисткиња Кетрин Финч
Чућете како ова велшка уметница изводи дела Јохана Себастијана Баха, Паула Хиндемита, Пјерика Удија, Феликса Годфроа и ауторске композиције настале у сарадњи са Секуом Кеитом.
Једна од најсвестранијих уметница на овом инструменту, рођена је у Велсу, 1980. године, а формално образовање стекла је учећи на Краљевској музичкој академији у Лондону, у класи чувене харфисткиње Скајле Канга. Међународно признање стекла је изузетном техничком виртуозношћу у класичном репертоару, али и спремношћу да изгради потпуно нов звучни идентитет харфе кроз храбре жанровске фузије. Године 2000. постала је званична харфисткиња принца од Велса, што је позиција која је управо због ње обновљена, након паузе која је трајала још од доба краљице Викторије.
Пажњу јавности посебно је привукло њено извођење транскрипција Бахових Голдберг варијација из 2009. године, објављено за Дојче грамофон, чиме је показала врхунску прецизност и суштинско разумевање барокног слога.
У емисији ћемо представити и њену веома успешну сарадњу са чувеним мајстором афричке коре, Секуом Кеитом. Наиме, управо је смели искорак у правцу различитих жанровских сарадњи донео овој уметници велики међународни углед, јер је показала како се један класични, европски инструмент може вешто укрштати са савим различитим традиционалним инструментима. У дијалогу са кором, она показује како се може остварити разговор између две потпуно различите традиције жичаних инструмената – западноевропске класичне прецизности и афричке гриотске импровизоване традиције. Овај албум добио је неподељене похвале критике, те је након бројних награда био проглашен за једно од кључних издања савремене world music сцене друге деценије 21. века.
Осим музике са овог издања, чућете у њеној интерпретацији Сонату Паула Хиндемита, у којој она демонстрира како харфа може да превазиђе свој уобичајен, импресионистички звук и наметне се као контрапунктски, архитектонски прецизан инструмент, захтевајући од извођача дубоку полифону бистрину и контролу динамике, као и Сонату Пјерика Удија. Ово дело компоновано је за потребе такмичења на Париском конзерваторијуму, те носи екстремне техничке захтеве спојене са нео-импресионистичким стилом. Интерпретација Кетрин Финч представља пример њене способности да споји технички перфекционизам са изразитом драмском енергијом, наглашавајући њену музикалности и показујући како она може да функционише као атрактиван концертни комад, а не само екстремна техничка вежба.
Уредница емисије: Ивана Неимаревић
