Елизабет Коулз: Свети предмет – Ен Карсон и Симон Веј (1)

Ауторка истражује везу између критичког читања и критичког предмета у делима савремене канадске песникиње и есејисткиње Ен Карсон, превасходно у текстовима који произлазе из њеног дугогодишњег бављења списима филозофкиње и хришћанске мистичарке Симон Веј. Елизабет Коулз се усредсређује на супротстављене жеље критичког односа у делу Ен Карсон, као и на обликe интимности које њени одговори успевају да постигну у односу на опус Симон Веј.

Изоштрена сусретом са размишљањима и вером Симон Веј, питања саме Ен Карсон о критици — о њеним властитим објектима и отпору према тумачењу, о разлици између критике и књижевности, као и о таштини критичке естетике – налазе свој израз у различитим књижевним жанровима. Истражујући повезаности сваког од њих са Симон Веј и њихов појединачни капацитет за радикализовање њених преокупација, Елизабет Коулз закључује: „у средишту њене теологије налази се парадокс ауторства који писца подразумевано чини превише присутним и превише одсутним. ’Ја’ је за Симон Веј истовремено ништа и нешто одвећ суштинско, нешто ирелевантно и препрека објекту њене пажње. За Карсон, ова теологија надахњује критичку праксу широким импликацијама за критику и тумачење: критичку праксу која признаје и игра своју улогу у тумачењу, и критичку читатељку која је укључена, осећа и верује у оно што јој измиче у делу, оно што се опире пре него што га тумачење обликује”.

Текст, изворно објављен 2013. године у 34. броју часописа Acta Poetica, превелa је с енглеског језика Ивана Максић.

Читао је Давид Ђорђевић.
Уредници циклуса Тања Мијовић.