XX век – Музика Питера Скалторпа

У емисији ћете чути композицију за клавир Ђилиле из 1986. године, базирану на абориџинској мелодији из севернe Аустралијe. Скалторп је био посебно везан за овај тематски материјал, који је искористио у више својих композиција као што су дело за камерни оркестар Port Essington, оркестарска композиција Какаду или гудачки трио Dream Tracks. Свира Алкес Фурман. Чућете и његову носталгичну свиту My Country Childhood – Моје детињство на селу у којој се присећа свог идиличног одрастања на Тасманији, у руралном насељу Сент Леонардс, као и дело Cello Dreaming из 1998. године.

У свом опусу Питер Скалторп је неговао полистилизам и постмодернизам, дубински повезан са аустралијским пејзажима и њеном богатом геолошком прошлошћу и културним наслеђем. Скалторп је тако записао: „Лажни национални идентитет и његова комерцијализација сакрили су прави дух наше културе… можда се морамо поново вратити ослушкивању овог континента, слушању говора земље, као што су то Абориџини чинили хиљадама година.”

Питер Скалторп рођен је 1929. године на Тасманији, а дар за музику је показао још као седмогодишњак. Убрзо је одлучио да ће бити музичар и поред противљења породице. Студирао је композицију на Конзерваторијуму у Мелбурну, али по повратку на Тасманију није могао да живи од музике. Због тога је једно време, заједно са својим братом, водио продавницу за лов и риболов. Крајем 50-их година добио је стипендију на Вадам колеџу у Оксфорду, где му је ментор био Егон Велес, али је напустио студије пре завршетка доктората, због изненадне очеве смрти. Постао је професор на Универзитету у Сиднеју 1963. године, где је радио до одласка у пензију. Тих година његов модернистички циклус Сунчана музика добио је међународно признање. Ипак, Скалторп ће у каснијим делима одступити од атоналног света ове композиције и створити самосвојни музички језик базиран на мелоритмичким моделима потеклим од традиције Абороџина утканим у рафинирано тонално писмо. Умро је у Сиднеју 2014. године. У последњим декадама XX века, Скалторп је кроз музику желео да искаже своју забринутост због уништавања аустралијске природе, изазваног похлепом и неразмишљањем. У том погледу овај уметник је, пре многих других, показао изузетну свест о фрагилности екосистема наше биосфере, утирући пут за бројне еколошки свесне композиције које ће се расцветати у првим деценијама XXI века, како наша планета креће да трпи све више последице климатских промена и нарушавања биодиверзитета.

Уредница Ксенија Стевановић