Светске музичке позорнице
Дела Арама Хачатурјана и Игора Стравинског
Репродукујемо снимак концерта Симфонијског оркестра Франкфуртског радија, одржаног 17. априла у дворани Старе опере у овом немачком граду. Ансамблом је дириговао Ален Алтиноглу, шеф-диригент оркестра, док је као солиста наступио виолиниста Сергеј Хачатрјан. Концерт је био насловљен Јерменска душа, што упућује на заједничко јерменско наслеђе двојице уметника. Наиме, Ален Алтиноглу је рођен у Паризу, али потиче из породице јерменског порекла, док је Сергеј Хачатрјан, рођен у Јеревану, одрастао у Франкфурту, где се још као млад уметник издвојио као један од најистакнутијих виолиниста своје генерације. Управо је њихово заједничко јерменско порекло био један од разлога што су уметници први део концерта посветили музици најпознатијег јерменског композитора – Арама Хачатурјана.
Најпре ћете чути Адађо Спартака и Фригије из балета Спартак. Овај неокласични балет у три чина, Хачатурјан је компоновао 1954. године, а убрзо затим одликован је Лењиновом наградом. Две године касније Спартак је премијерно изведен у Санкт Петербургу, тада Лењинграду, док је светску славу дело имало 1968. године у продукцији Баљшој театра.
Након тога следи Хачатурјанов Виолински концерт у де молу, опус 46, из 1940. године, који је композитор посветио Давиду Ојстраху, славном виолинисти који га је исте године премијерно извео у Москви. У овом остварењу Хачатурјан спаја јерменске фолклорне утицаје са раскошним симфонијским изразом и класично обликованом формом. Виолински концерт је композитору донео Стаљинову награду, а убрзо је прихваћен и на међународној музичкој сцени. Иако је његова популарност у другој половини прошлог века донекле опала, дело је временом поново привукло пажњу извођача и публике, те данас спада међу најчешће извођене Хачатурјанове композиције.
Солистичку деоницу извешће Сергеј Хачатрјан, виолиниста који је међународну пажњу привукао 2000. године, када је освојио Прву награду на Сибелијусовом такмичењу у Хелсинкију, поставши најмлађи победник у историји овог престижног конкурса. Пет година касније освојио је и Прву награду на Такмичењу краљице Елизабете у Бриселу. Наступао је са водећим светским оркестрима и сарађивао са истакнутим диригентима попут Курта Мазура, Густава Дудамела и других. Његова дискографија обухвата снимке концерата Сибелијуса, Хачатурјана и Шостаковича, сонате Шостаковича, Франка и Брамса, као и комплетне сонате и партите за соло виолину Јохана Себастијана Баха. Истакнуто место у Хачатрјановом опусу заузима албум Моја Јерменија, који је остварио у сарадњи са сестром, пијанисткињом Лусин Хачатрјан. Ово издање представља интимну посвету јерменском музичком наслеђу и сећању на стогодишњицу јерменског геноцида, а овенчано је признањем Ехо класик.
Други део концерта испунила је музика из балета Посвећење пролећа Игора Стравинског, трећег у низу балета које је композитор писао за париску сезону трупе „Руски балет” Сергеја Дјагиљева. Концепт дела назначен је већ у његовом поднаслову – Слике паганске Русије – док га је сам Стравински описао као музичко-кореографско остварење посвећено мистериозном налету стваралачке снаге пролећа. Посвећење пролећа настало је 1913. године, у композиторовој раној стваралачкој фази, а убрзо је превазишло оквире балетске сцене и стекло самосталан живот на и концертним подијумима.
Снимак из серијала Премијум концерти Еурорадија уступљен нам је посредством међународне размене.
Уредница Ирина Максимовић Шашић
Коментари