Карл Уве Кнаусгор: Школа ноћи (1)

Једва да је потребно говорити ко је Карл Уве Кнаусгор, норвешки писац који је романом „Моја борба” (готово 3000 страница подељених у шест томова) привукао светску пажњу, да би новим својим књигама само потврђивао како није реч ни о каквом књижевном инциденту, ни о каквој случајности, ни о каквом бљеску што га, кад сагори, одмах потом прогута тама, већ о несвакидашњем, расном писцу који је унео истинску пометњу међу теоретичаре који никако да схвате у чему је његова тајна. Јер, Кнаусгор пише о свакодневном животу "обичних" људи, животу који не обилује пустоловинама и гламуром, нити у тим животима има ичег више од онога у чему се највећи број "обичних" људи с лакоћом препознаје. Кнаусгорови јунаци, дакле, не одлазе не тајне задатке, нити скачу из авиона, већ чисте замазани гелендер на десет страница, али код Кнаусгора је тих десет страница чишћења гелендера узбудљивије него било која авантура Џеjмса Бонда. Нису Кнаусгорови јунаци никакви заводници и око њих се (макар када је о мушкарцима реч) не роје атрактивне жене, већ су углавном збуњени и несигурни, те истинска авантура није када освоје жену (што се чак и њима догађа) већ када је, као у новом роману „Школа ноћи” – одбију. Кнаусгорови јунаци не доносе одлуке у тренутку (вероватно због тога што на њих нико не пуца, како, иначе, зли момци пуцају на Индијану Џонса на пример), већ оклевају, ломе се, преврћу по кревету и онда, често, ни не донесу никакве одлуке. Они нису богати, немају послугу, него сами спремају кафу и оброке, а Кнаусгор све то помно описује и ради то на такав начин да желимо да његов јунак настави да кува кафу наредних педесет страница. А када девојчица од шест година ухвати руком свога ујака између ногу и овај скочи као опарен, али то ипак не пријави својој сестри – е, из тога се испили читава драма узбудљива колико и игра убице Раскољњикова и полицајца Порфирија Петровича из „Злочина из казне”. И на свакој од хиљада исписаних страница – тако: не можемо да скинемо поглед с Кнаусговорг текста јер жедно и жудно хоћемо још, све док нам 600 Кнаусговоривих страница не исцури између прстију брже него што бисмо то желели.

Нови Кнаусгоров роман маестрално је – као и увек – превео Радош Косовић, а књигу ће објавити „Booka” из Београда.

Уредник Иан Миленковић