Уметност интепретације – Луј Лорти

Рођен 1959. године у франкофоној породици у Квебеку, музиком је почео да се бави у најранијој младости. Са само тринаест година дебитовао је на концертном подијуму, наступајући са Симфонијским оркестром Монтреала и привлачећи велику пажњу јавности, након чега му је била организована турнеја по Кини и Јапану где је тамошњој публици представљен као чудо од детета из далеке Канаде. Захваљујући студијама у класама Ивон Ибер, студенткиње легендарног Алфреда Кортоа, у Бечу код Дитера Вебера, а потом и Леона Флајшера, Шнабеловог ученика, наследио је знања и прихватио традицију неких од најбољих пијанисткичких школа XX века. Године 1984. победио је на два угледна пијанисткичка тракмичења – Феручо Бузони у Болцану и на конкурсу у Лидсу, што му је обезбедило позиве за наступе у најзначајнијим светским концертним дворанама.

Свој пијанистички профил, овај канадски уметник израдио је изводећи интегралне опусе композитора, како на концертима, приређујући тематске циклусе, тако и дискографски, објављујући више од тридесет албума за издавачку кућу Шандос. Његова дискографија испуњена је комплетним клавирским делима Мориса Равела, појединим опусима Фредерика Шопена, сонатама Лудвига ван Бетовена, као и клавирским циклусима Франца Листа и других аутора. Од 1997. године Лорти је настањен у Берлину, одакле делује као концертни пијаниста и камерни музичар, посебно у оквиру клавирског дуа који је основао са пијанисткињом Елен Мерсије. Пијанисткички стил овог уметника, који карактерише прозрачност и блиставост тона, најближи је француској школи свирања. Чак и у најгушћим пасажима, његов тон је „перличаст” и разговетан, а брзе промене боје погодују интерпретацији импресионистичког репертоара.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић