Камерни оркестар младих Радио-телевизије Београд

Недостатак камерних ансамбала након Другог светског рата створио је празнину коју је осећала наша публика, јер је било онемогућено извођење камерних композиција. Децембра 1950. најпре је основан Камерни оркестар Радио Београда, а седам година касније, залагањем Драгољуба Ерића – педагога, диригента и шефа Музичке продукције Радио Боеграда, основана је прво Дечја филхармонија, а потом и Камерни оркестар младих Радио-телевизије Београд. Оркестар је био сачињен од даровитих студената Музичке академије, под вођством уметничког шефа Драгољуба Ерића. Један од главних задатака био им је припремање музике за дечје емисије, али и концертни наступи. Са младим гудачима у оркестру је стручне проблеме додатно обрађивао диригент и професор виолине Љубивоје Николић. Након само два месеца рада, Камерни оркестар младих заузео је друго место на Југословенском фестивалу дечје музике и тада постаје званични ансамбл наше куће и расадник камерних музичара.

Залажући се и детаљно студирајући програм са младим талентованим музичарима, диригент Ерић је очувао постигнути интерпретациони ниво, те је оркестар могао да се прикаже и јавности. Према речима критике, Ерић је са Оркестром младих изградио оне елементе који представљају темеље заједничког музицирања: прецизност ритма, чистоту интонације, кохезију звука, уредне и уједначене потезе гудача, детаљније нијансирану динамику и музикално фразирање. На тај начин, пробудила се велика приврженост младих музици, али су и подстакнути на размишљања о истој, те њеној улози и значају за општу културу.

Након једног од концерата 1962. године, музички писац Бранко Драгутиновић је у критици написао да је то било вече „префињеног камерног музицирања”. У његовом чланку, објављеном 24. марта те године у дневном листу „Политика”, наилазимо и на податак о солистима, па тако срећемо имена данас познатих уметника: пијанисте Александра Стајића, чембалисткиње Оливере Ђурђевић, виолинисте Алемка Белотија, фаготисте Марјана Болфана и флаутисте Франца Граселија. Следеће, 1963. године, као солисти на концертима Камерног оркестра младих помињу се и Јосип Пикељ, Зорица Димитријевић, Миодраг Азањац и Стојан Грбић, који ће сви оставити дубоки траг у нашој музичкој култури.

Оркестар је крајем педесетих и током шездесетих година 20. века интензивно снимао за потребе Радио Београда, значајно доприносећи афирмацији музичко-педагошког идентитета свог времена и архивирању домаћег стваралаштва.

Уредница емисије Марија Вуковић