Антологија српске музике

Овај композитор је рођен 1920. године у Краснодару у Русији. Његов отац, који је био официр и учитељ, породицу је 1922. године преселио у Србију, где је Петин одрастао и наставио да живи. По завршетку гимназије у Белој Цркви, долази у Београд, где од 1938. године почиње да учи музику, прво у средњој музичкој школи при Музичкој академији на клавирском одсеку, а потом од 1940. са прекидима због рата и композицију и дириговање у класи Милоја Милојевића и Јосипа Славенског, код кога је и дипломирао 1948. године. Даљи ток каријере одводи га у Зрењанин и Сарајево где је једно краће време био и музички урадник на Радио Сарајеву, а потом постаје и професор теоретских предмета у Музичкој школи „Исидор Бајић” у Новом Саду. Године 1960, Никола Петин одлази на краће усавршавање у Париз код Нађе Буланже. Радио је и као професор Више педагошке школе у Београду, а од оснивања Академије уметности у Новом Саду, 1975. године, постаје професор на катедри за композицију. Такође, писао је музичке чланке и критике у војвођанским листовима попут Дневника, Наше сцене, Слободне Војводине. Добитник је и Октобарске награде града Новог Сада. Никола Петин је преминуо у овом граду, 2004. године.

Опус овог уметника броји нешто више од седамдесет композиција, које су пре свега везане за поље симфонијске, концертантне, камерне и клавирске музике, а написао је и један број песама и хорских остварења.

Како то записује Душан Плавша: „Веран основним начелима свог личног стила и израза, претежно мелодичар и лиричар, са склоношћу ка полифоним токовима, Никола Петин гради свој музички језик на основу слободно третиране тоналности и политоналоности, са живим и занимљивим модулационим токовима, тематичности и заобљености форме, изграђене зрелом и инвентивном стваралачком техником, која се ослања на традицију схваћену креативно, а не нормативно”.

Уредница Ксенија Стевановић