Имагинарна едиција

Сигне Хувел: Знање, морал и узрочност у друштву које не зна за срећу и случајност (1)

Како људи објашњавају наизглед случајне, пожељне или непожељне догађаје, када им недостају појмови попут случајности, среће или судбине? У чланку који ће бити на програму 29. и 30. јануара позната норвешка антрополошкиња описује и анализира теорију узрочности народа Чевонг са Малајског полуострва.

Нема сумње да људска бића свуда покушавају да се заштите од непожељних догађаја – пише Сигне Хувел (Signe Howell, 1942-2025) – и Чевонзи се у том погледу нимало не разликују од других. Али постоје значајне социокултурне разлике у објашњењима зашто и како долази до нежељених догађаја. У чевоншком поимању узрочности нема концептуалног простора за оно што бисмо ми назвали срећом или судбином, било у позитивном, било у негативном смислу, а кључну улогу у обезбеђивању идеалног живота лишеног непожељних или опасних догађаја игра метафизички изведено знање које се примењује у свакодневном понашању и ритуалној пракси. Наиме, у егалитарном друштву Чевонга свака особа је директно одговорна за правилну примену тог знања, како зарад властите користи, тако и због других. Понашање се усмерава и ограничава многобројним правилима која му дају смисао, а несреће се догађају само ако се она не поштују, услед чега се такви догађаји тумаче искључиво као резултат прекршаја или пропуста. Укратко, иако се начин на који се каузалност концептуализује и разликује од друштва до друштва, генерално се претпоставља да такве концептуализације подразумевају и појам „среће“ (luck), односно случајности. Чевонзи, у том погледу, представљају занимљив емпиријски контрапример: они су друштво које не зна ни за „таличност“ нити за „малерозност“.

Овај текст изворно је објављен 2012. године у часопису Social Analysis.

Превод с енглеског: Миљана Будимски

Стручна редактура превода: Предраг Шарчевић

Текст чита: Жељко Максимовић

Уредник: Предраг Шарчевић