Имагинарни пејзажи

Овај електроничар базиран у Техерану, своје остварење довршено у јесен 2024. године, концептуално је везао за један историјски снимак. У питању је како то Амини каже „дисекција и реасамблажа” есенцијалног архивског снимка. Постављајући, истовремено, питање шта остаје после тога, после готово медицинске процедуре естетског деформисања старог звучног материјала?

Амини каже „једног поподнева, испуњен анскиозношћу, под теретом неразлучиве присутности у граду, одлучио сам да саундскејп за фикционално дело треба да буде рашчеречен, да се урушава сам у себи, да сам себи, на неки начин, одрубљује главу, са пуно резова и зашитака. Као материјал за ове операције послужила су два најранија снимка соло клавира у историји Ирана... Процедуре су направљене на одсечцима и семпловима ових записа, уз помоћ различитих дигиталних метода, као и синтентизовању у нове облике њихових транскрипција”, завршава Амини.

Иако је овај текст помало мрачан и симболичан, теоретичар Камјар Салвати описује албум као антиципацију онога што се десило Техерану у јуну ове године, када су на град пале бомбе изралеске војске. Он овако описује Аминијево дело „реконфигурација историјског материјала у сањалачко или у овом случају кошмарно, електронско рухо ствара палимпсесте историјског узнемирења, фрагилности и лепоте, односно соничну репрезентацију самог града Техерана”, довршава Салвати.

Албум „Калиго” Сјаваша Аминија свој наслов позајмљује од латинске речи за маглу, измаглицу, таму. Ово остварење је дубока евокација једног града и историје једног места на земљи које је колико богато наслагама прошлости, толико и несигурно спрам планова будућности.

Уредница Ксенија Стевановић