Мајстори барока

Аустријски композитор Грегор Јозеф Вернер, рођен 1693. године, највећи део своје каријере провео је на двору у Ајзенштату, у служби једне од најимућнијих европских породица – породице Естерхази. Као капелмајстор, на тој дужности провео је скоро четири деценије, од 1728. па све до смрти 1766. године. Његов рад снажно је обележио музички живот Ајзенштата, града који је тада био културно средиште под утицајем Беча. Осим што је био задужен да компонује музику за рођендане и свечаности породице Естерхази, као и за посебне црквене службе, Вернер је свакодневно водио и пробе и наступе дворског ансамбла. Поред тога, био је управник музичке библиотеке, педагог, организатор концерата, али набављао је и преписивао партитуре и надгледао штампање либрета. 

У музичкој литератури Вернер се често спомиње као старији колега Јозефа Хајдна, који је 1761. године ангажован као његов помоћник. Хајдн је имао велико поштовање према свом претходнику – преписивао је његова дела, позајмљивао теме и уврштавао их у своје гудачке квартете, чиме је додатно обезбедио да стваралаштво овог композитора не падне у заборав. 

Једно од најзначајнијих остварења Грегора Јозефа Вернера је ораторијум Добри пастир, изведен на Велики петак 1739. у капели палате Естерхази у Ајзенштату. Дело спада под окриље жанра сеполкро – врсту пасијског ораторијума који је створен на двору цара Леополда Првог у Бечу да би се изводио на Велики Четвртак и Велики петак пред Ускрс. Ораторијум се темељи на параболи о добром пастиру из Јеванђеља по Луки, а у којој је централни мотив изгубљена овца – алегорија за човека који је изгубио свој пут до небеског раја, и чије је спасење могуће само кроз Христову жртву – односно Пастира који даје опрост. 

Ауторка: Саша Тошковић