Научни скупови

Традиција и савременост – говоре Соња Јаничић и Владимир Дрекаловић

У емисији Научни скупови, од понедељка, 29. септембра, до петка, 3. октобра, можете слушати снимке са 32. Симпозијума Српског филозофског друштва о теми „Традиција и савременост”. На почетку четврте емисије овог циклуса можете пратити излагање Соње Јаничић „Актуелност повесности у огледалу савремене психоанализе”, а потом саопштење Владимира Дрекаловића под називом „Једно савремено разумевање односа математичких структура и физичког света – негирање или потврда традиционалног приступа”.

Соња Јаничић приступа проблему односа савремне и традиционaлне мисли из перспективе психоианализе Жака Лакана. Доминантно знање у одређеној култури, према Лакану, битно је детерминисано господарећим означитељем, а у контексту нашег времена, дискурсом неолиберализма. Господарећи дискурс условљава и трансформише актуeлно знање, чак и када је реч о (наизглед) традиционалним идејама. У функцији образлагања потенцијалних механизама којима актуeлни идеолошки дискурси мењају традиционалне системе знања, треба увести појмове идеолошког објекта и фрагментације дискурса. Идеолошки објекат је констелација специфичних, актуелном идеологијом одређених, међусобно усклађених фантазматских и симболичких садржаја, која има функцију стабилизације и конфигурисања (превасходно нарцистичке димензије) субјекта у групи. Ефективност деловања идеолошког објекта на савременог субјекта почива на дискурсима који су симболички фрагментисани и истовремено имагинарно повезани у целину. Хегемони системи знања неолиберализма бивају значајно фантазматски профилисани, то јест упућују на повлашћене фантазме нама припадајућег идеолошког реалитета. Стога, свака традиционална мисао, постајући део актуeлно владајућег корпуса знања, нужно мења своје значење, а потенцијално и функцију.

Однос математичких структура и физичког света, Владимир Дрекаловић разматра коментаришући текст Мери Лонг, „Модели, структуре и објашњавајућа улога математике у емпиријској науци”, у којем се заступа теза да се физички ентитети могу посматрати као нижи степени у хијерархији ентитета од математичких структура. Филозофска иновација овог приступа је став да су физички и математички свет у одређеним везама, као и да се физички свет може сматрати математички структурабилним. Аутор излагања указује на нерешен проблем који исходи из тезе Мери Лонг, јер остаје нејасно да ли се поменуто повезивање математичких и физичких ентитета односи на све елементе емпиријског света.

Oвај симпозијум, који организује Српско филозофско друштво, одржан је 13. и 14. септембра у Сремским Карловцима, у оквиру манифестације „Бранково коло”.

У сутрашњој, завршној емисији овог циклуса можете пратити излагање Јоване Костић и Катарине Максимовић.

Уредница циклуса Тања Мијовић.