Прича као метафора трајања и ткања
Сенка воденог жига и поглед на роман На дрини ћуприја
.jpg "Ненад Петровић: Псоглави")
Кроз средишњу причу о мајци и ћерки, односно судбини једне београдске породице од осамдесетих година 20. века до данас дебитански роман Дивне Попов, Сенка воденог жига отвара низ тема – од породичних и друштвених односа и релација, преко родних и класних улога, до уметничких преиспитивања и трагања. Женска линија породичног стабла у овом роману има разнолика лица, облике и судбине, које су у функцији различитих перспектива, али и разумевања различитости. Многобројни стереотипни концепти попут родитељства, љубави, ероса, завичаја, детињства осликавају се с њиховог лица и наличја, о чему, између осталог, разговарамо са ауторком Дивном Попов.
О важности приче и причања говорићемо и поводом новог издања прозног класика српске књижевности, романа На Дрини ћуприја, а поводом осамдесет година од његовог првог објављивања. Александра Пауновић из Института за књижевност и уметност у Београду упућује нас у то како се, након обимне рецепције овог дела Иве Андрића, оно и данас чита и тумачи с несмањеном пажњом.
Уређује и води Соња Миловановић
Коментари