Загађење ваздуха у Београду и Србији

Београд већ годинама спада међу најзагађеније градове Европе. Током зимских месеци, када је у току грејна сезона, загађење је највеће. Индивидуална ложишта и мале котларнице учествују са преко 60 одсто у емисији штетних материја. Затим следи саобраћај са око 12 одсто, индустрија са девет одсто, а преосталих 15 одсто чине други извори као што су грађевински радови, пољопривреда, секундарне честице и прашина.

Иако се загађење ваздуха углавном везује за грејну сезону, подаци из претходних неколико година показују забрињавајући феномен – високе концентрације загађујућих материја бележе се и током лета. На Новом Београду је у јулу 2024. било више загађених дана него током појединих зимских месеци. Али није боља ситуација ни у другим градовима, а поготово у Ваљеву.

Недавно је објављен годишњи извештај Института за здравствене ефекте и Института за здравствену метрику о глобалном стању ваздуха, који се сматра најквалитетнијим извором података о квалитету ваздуха и о његовом утицају на здравље. У Србији 81 смрт на 100.000 становника се приписује загађеном ваздуху. Светски просек је 56 смрти на 100.000 становника, а у Немачкој је 17 смрти на 100.000 становника.

Зашто је квалитет ваздуха такав какав је, шта су пм честице, који су узроци толиког загађења и зими и у летњем периоду, које мере су предвиђене за побољшање квалитета ваздуха и да ли се спроводе, о овим и многим другим питањима данас у емисији Речено и прећутано говоре Миленко Јовановић, дипл. метеоролог и Дејан Лекић, дипл. инж. грађевине, а обојица су чланови оснивачи Националне Еколошке Асоцијације.

Аутор емисије је Марко Ђурић.