Књиге о животу сликара Паје Јовановића и Влаха Буковца и 75 година МПУ

У данашњем Златном пресеку говорићемо о двема књигама ‒ „Мемоари сликара” Паје Јовановића и „Мој живот” Влаха Буковца, обе у издању Академске књиге из Новог Сада. Најавићемо и изложбу „Ватра, ваздух, вода, земља: симболичко читање предмета из збирки Музеја примењене уметности” поводом 75 година постојања Музеја примењене уметности у Београду.

„Сада, када сам га у целини поново прочитао, увидео сам да је и композиција дела мајсторска. Слабих места уопште нема, а када почне да се чита, не испушта се из руку. А ко га једанпут прочита, прочитаће га још који пут…” ‒ Милутин Миланковић (у писму Паји Јовановићу, 1948)

После више од седам деценија, мемоарски записи једног од најзначајнијих српских сликара, Паје Јовановића, дочекало је своје прво издање. „Мемоари сликара” су романсирана аутобиографија у којој је Паја Јовановић дао и приказ друштвених, политичких и културних прилика у Аустроугарској, највећим делом у родном Вршцу.

„На жељу краљевског пара, латих се и portraita насљедника Александра. Било му је седам година, а израдих га у врту. За те слике бијах одликован крстом Таковског реда и опростих се с Београдом након 40 дана, који су били најљепши у мом животу.” – Влахо Буковац

Друга књига о којој ћемо говорити је „Мој живот” Влаха Буковца. Свој узбудљиви живот Буковац је преточио у ову књигу објављену 1918. Писана као најузбудљивији авантуристички роман, она доноси истинско уживање у читању, али даје и приказ не само једног несвакидашњег живота, већ и величанствене уметничке каријере.
Након смрти Влаха Буковца, издања његове аутобиографије су доживела велике преправке, а поједини делови нису били објављивани. У овом издању доносимо књигу у облику у каквом је она била објављена за његовог живота, као и делове који нису били штампани у потоњим издањима. Тако се, након више од једног века, потпуно аутентични Буковчеви мемоари, које прати мноштво архивских фотографија и репродукција његових дела, поново налазе пред нашом публиком. Приређивач обе књиге је Владимир Петровић, гост Златног пресека.

Поводом обележавања 75 година од оснивања Музеја примењене уметности, у периоду од 6. новембра до 31. јануара, у Главној галерији Музеја биће организована изложба „Ватра, ваздух, вода, земља: симболичко читање предмета из збирки Музеја примењене уметности” ауторке и кустоскиње Ане Самарџић.

Пред посетиоцима ће се наћи 59 експоната из збирки Музеја који на симболичком нивоу одговарају на тему о четири основна елемента – ватри, ваздуху, води и земљи, а који су се вековима сматрали окосницом теорије о настанку космоса и свеопштег живота у њему и били константна инспирација за уметнике различитих интересовања и усмерења у свим временским епохама. Један од циљева изложбе је да се посетиоци из другачије перспективе, кроз једну ванвременску и симболичку тему, упознају са различитим врстама предмета које Музеј примењене уметности баштини и од којих су многи изложени први пут, а датују се у период од краја XVII до краја XX века.

Гошћа Златног пресека је ауторка Ана Самарџић.

Емисију води Тања Живковић.