Креирање нових позоришних светова

„Београд је поново добио своје мало, скривено позориште – Pro_cess студио. У простору Теразија 5, у тишини пасажа, већ неко време траје једно путовање: процес који спаја децу, одрасле и уметнике у заједничком простору игре, поверења и стварања. То је простор у којем глума није имитација, већ истраживање - место где се откривају нови изрази и присуства“. Овим описом са његовог профила најављујемо гостовање оснивача, донедавно дугогодишње глумице Југословенског драмског позоришта у Београду, Наташе Тапушковић. Студио је основала 2018. године, а у јуну ове године је премијерно изведен њен ауторски пројекта „Епитаф за с“, инспирисан поезијом Силвије Плат. „Игра и процес су моја два ослонца. Испод сваке форме, иза сваке реченице, постоји једно питање - колико смо заиста живи унутар сопственог живота?“, пита се наша данашња гошћа.

Ивана Ристић је дипломирала  2007. године у класи Љиљане Драговић на Академији лепих уметности у Београду, смер сценски и савремени костим. Годину дана касније постала је стални костимограф Народног позоришта Републике Српске у Бања Луци. У својој, скоро две деценије дугој каријери радила је на преко седамдесет представа и пројеката, како за матично, тако и за друга позоришта и продукције у Србији и Босни и Херцеговини. Њен најновији позоришни пројекат је представа „Уна“ која је премијерно изведена 12. октобра у Звездара театру. Текст Стевана Копривице, по мотивима истоименог романа Моме Капора, режирао је македонски редитељ Дејан Пројковски. Са њим је ове године у Новосадском позоришту - Újvidéki Színház радила и на представи „Мајка храброст и њена деца“ Бертолта Брехта.

Уредник и водитељ емисије је Гордана Ђурђевић