Војислав Карановић: Нечије лице у песку
Стари писац, пријатељ Бранка Миљковића, и млади писац, који о песнику жели да напише причу, разговарају у кафани у којој је Бранко покушао самоубиство. У разговору се мимоилазе, што и није чудно јер они оличавају две супротстављене стране песничког бића самог Миљковића.
.jpg "Едвард Елгар: ораторијум Краљевство, оп. 51")
Помиње се табла од песка по којој је Миљковић као дванаестогодишњак цртао ликове и писао речи, а потом све то брисао, па поново цртао и писао. Како време одмиче, ти покрети, те речи и ликови у песку постају метафора потраге за идентитетом. Истовремено, негде у сфери ван простора и времена, Бранко Миљковић и Опсена за којом је ишао, сама песма, која му је за живота измицала, успевају да се кроз разговор додирну и споје.
Улоге тумаче: Марко Јанкетић, Миодраг Милованов, Бојан Жировић, Едит Тот
Музички сарадник: Предраг Васић
Тон-мајстор: Зоран Узелац
Продуценткиња програма: Александра Рајић Жикић
Режија: Слађана Килибарда
Уредница емисије: Оливера Коларић
Уредница серије: Мелина Пота Кољевић
Производња: Драмски програм Радио Београда, фебруар 2014.
Коментари