Херат
Од четири најважнија града некадашњег Корасана, три су, највећим делом, нестала: сове и гуштери чувају рушевине древног Балка, Марва и Нишапура. Само је Херат још увек прави и жив град на свом првобитном месту, са довољно архитектонских споменика да сведоче о континуитету и његовој славној прошлости.
За своје постојање Херат може да захвали реци Харируд, која протиче пар километара јужно од центра града. Некада је био важно трговачко раскршће: руте су ишле на север, уз Харируд до Мерва и Бухаре, на југ до Кермана и у Иран, на исток ка Балку, Самарканду и Кини, на запад до Нишапура и Констатинопоља. Био је место на којем се сусрећу разнолики народи Централне Азије. Врхунац је имао у 15. веку, под владавином султана као што су Шахрук Мирза и Хусеин Баикара. Оснивач Могулског царства, Бабур, овако га је описао у својој аутобиографији: „Читав познати свет није имао такав град какав је Херат постао под султаном Хусеином. Корасан, али Херат испред свих, врвео је од учених и ненадмашних људи. Шта год да је неко почињао да ради, он га је подржао и инспирисао да достигне савршенство”.
У данашњем Путу свиле историју овог авганистанског града упознајемо у музичком друштву уметника који негују различите слојеве фолклорне традиције хератске долине, а снимани су 60-их и 70-их година прошлог
века.
Ауторка емисије је Ивана Комадина.
.jpg "Миодраг Петровић: Андре Малро – фасцинантни гост 20. века")
Коментари