Премијера
Радован Јовановић
Радован Јовановић је био угледни гимназијски професор у Тузли и вишегодишњи сарадник београдске „Политике“. Објавио је многобројне новинске чланке и приче, преводио са немачког језика, а сада је први пут јавности доступан и његов једини роман „Није Дрина крива“.
Autor:
Бранка Селаковић
Од свог почетка, 1968. године, па до данас емисија Код два бела голуба прича приче о старом Београду, његовим житељима, појавама и догађајима, али и приче о прошлости осталих места Србије, и о свему ономе што представља живо језгро наше традиције. [ детаљније ]
Као професор књижевности, историје и географије Јовановић је предавао Меши Селимовићу, Дервишу Сушићу, Мустафи Шеховићу, Гојку Стојчевићу – потоњем патријарху српском, господину Павлу.
Меша Селимовић га у својим „Сјећањима“ описује као тихог, озбиљног, повученог, болешљивог, па ипак увек спремног на шалу и разговор. Писац каже да је Јовановић био „даровит пјесник, притиснут немаштином и провинцијом“.
Мустафа Шеховић, који ће касније постати лекар, пише да му је сусрет са професором историје Радом Јовановићем био „најуспјелији сусрет у животу“ - „Својим понашањем уливао је љубав, док други страх. Помагао нам је да пребродимо кризу година и других предмета. Ја не знам од чега је његово срце саздано, али је било нарочито. То срце је куцало до краја љубављу за ученике, свој народ и све људе свијета.“
Писац Дервиш Сушић примећује како је несрећа његовог професора Радована Јовановића била у томе „што је поетски процвао у најгоре вријеме и на врло неповољном мјесту“. Јовановић је, сећа се писац и његов ђак Сушић, живео тихо. „Често смо га сретали како сам, замишљен шета периферијом. Поздрављали смо га са страхопоштовањем као мало кога, не чудећи се ако, занесен, не чује наш поздрав или нас не примијети.“
Музичка уредница: Марија Радојевић
Аутор: Вуле Журић