Отпуштања у ИТ сектору, криза или нови почетак?
Домаћа ИТ индустрија важи за једну од атрактивнијих, понајвише због високих плата, али је често подложна масовним отпуштањима радника. Иако овај глобални тренд траје већ неколико година, податак да је само у марту месецу више од 500 радника у српском ИТ сектору остало без посла изазвао је забринутост у овој бранши. Као разлози за овако изненадан и симултан крај чак четири фирме из једног од најпропулзивнијих сектора српске привреде наводе се оптимизација пословања, већа употребе вештачке технологије, смањење и укидања подстицаја за ову индустрију али и раст цена радне снаге. Глобално гледано, ИТ индустрија је у фази транзиције што се неминовно одражава и на нашу земљу. Стручњаци указују да је наш ИТ сектор више развијао домен услуга него иновација, односно производње платформи и софтверских производа. Напомињу и да ће, уз редефинисања праваца, прилагиђавање и стално учење, ИТ сектор свакако опстати. О потресима у ИТ сектору за Магазин говори Ана Јовановић, ПР Српске ИТ асоцијације СИТА.
Autor:
разни аутори
Животне теме, атрактивни гости, добро расположење - анализа актуелних дешавања, вести из земље и света. [ детаљније ]
Украјинско-руски сукоб, ушао је у пету године трајања и довео готово све укључене стране до крајњих граница исцрпљивања. Украјина подноси огромне жртве, Русија бележи велике губитке и у људству, али и економски, док се Европа суочава са питањем колико дуго може да издржи тежину тог рата. Иза декларативног јединства ЕУ, пад подршке Украјини све је видљивији. Бројне владе улазе у фазу очигледног замора, фискалног притиска и страха од домаћих бирача, због чега декларативна подршка Кијеву прераста у тактичко калкулисање. Преузете обавезе се одлажу или смањују а поруке солидарности звуче све празније. Избијање актуелног сукоба на Блиском истоку додатно је погодило Европу којој прети енергетска криза. Повећање цена енергената води у нове економске и друштвене проблеме унутар саме ЕУ и даље јачање конзервативних и десно-популистичких партија. Колико је окрњен стратешки кредибилитет Уније, растрзане између два велика сукоба, питамо нашег дописника из Немачке Ненада Радичевића.
Данас се навршава 150 година од рођења једног од најзначајнијих српских писаца Борисава Боре Станковића. Рођен је у Врању где је похађао основну школу и гимназију, да би у Београду 1902. завршио Правне науке. Станковић је као књижевник најизраженији управо у модерни јер је писао сложене приповедачке структуре. Најистакнутија дела су свакако "Нечиста крв" и "Коштана". Поводом годишњице пишчевог рођења наша екипа посетила је Музеј кућу Боре Станковића у Врању. Постоји ли сачуван рукопис Боре Станковића? Како се живело крајем 19. века и колики је његов значај за српску књижевност? Ово су само нека од питања на које је одговор потражио Александар Миливојевић у разговору са историчарком Анђелом Тасић.
Са вама, Јелена Видић.
Коментари